Kada i kako obaviti negu i sadnju šipurka?

Šipurak uspeva skoro na svim zemljištima i prilagodljiv je, te ga nalazimo u prirodi. Od davnina je poznat kao eliksir zdravlja. Postoji više od 250 vrsta divljih ruža, a razlikuju se po obliku i boji ploda, po bujnosti i po izgledu koji varira usled nadmorske visine.

Poslednjih godina, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Pirot Mimica Kostić-Đorđević, povećava se broj zainteresovanih za plantažno gajenje šipka.

Priprema zemljišta

Pre podizanja zasada treba obaviti pripremu zemljišta za sadnju i popravku plodnosti. Ona se sastoji u dubokom oranju (30-40 cm), tanjiranju, frezovanju i meliorativnom đubrenju sa 20 do 50 tona zgorelog stajnjaka po hektaru i oko 500 kg/ha NPK đubriva formulacije 10:12:26 ili 8:16:24.

Proizvodnja šipurka, isplativ i perspektivan posao

"Ukoliko je odabrana parcela strma, ili se ne raspolaže odgovarajućom mehanizacijom, onda treba odabrati varijantu pojedinačnih kopanja rupa uz zadržavanje ledine u međuprostoru", kaže savetodavac i dodaje da se unošenjem oko pet kilograma stajnjaka i 250 do 300 grama mineralnih NPK đubriva pre sadnje u pripremi rupa, zamenjuje meliorativno đubrenje.

Šipurak saditi u jesen

Sadi se, kako kaže, na rastojanju 3×1,5 m odnosno 2.222 biljke po hektaru, a na oskudnim zemljištima i na 3×1 metar. Sadnju treba obaviti po mogućnosti u jesen ili tokom zime, ako to dozvoljavaju vremenski uslovi, a izbegavati kasnu prolećnu sadnju kada su prijem i kasniji porast znatno slabiji. Sadnju obaviti klasično, kao i sve drugo voće, vodeći računa da spojno mesto (kalem) bude iznad ili u nivou zemlje.

"Po prekrivanju korena slojem sitne trošne zemlje obavezno dodati zgoreli stajnjak, nekoliko kilograma po biljci, i ponovo sloj sitne zemlje", kaže stručnjak za voćarstvo i dodaje da na kraju po gaženju zemljišta treba obavezno dodati još 150-200 grama NPK đubriva oko sadnice po celoj površini zatrpane jame.

Nega sadnica

Šipurak nije potrebno zavijati zbog divljači jer, kako kaže, na tom delu on ima nešto bodlji koje ga štite. Tokom prve vegetacije potrebno je nekoliko plitkih okopavanja i uklanjanja korova oko sadnice kao i izbojaka iz podloge, jedno prihranjivanje sredinom maja sa oko 100 grama KAN-a po jednoj biljci i nekoliko zalivanja ako je nastupio sušni period.

Od šipurka i kaša i zarada

Mlade izbojke (letoraste) šipurka napadaju lisne vaši, slično kao i kod ruža, pa je tokom proleća i leta korisno obaviti zaštitu, prskanje nekim od insekticida za njihovo suzbijanje.

"U toku prve godine iz posađene biljke razviće se više izbojaka - letorasta, koji mogu da dostignu visinu preko 1,5 m, a nekad i znatno više. Na njima se formira rod za narednu godinu", kaže savetodavac i dodaje da tokom zime treba obaviti đubrenje sa 300 grama po biljci NPK đubriva formulacije 10:12:26 ili 8:16:24 ili slično.

Uklanjanje letorasta

U proleće naredne (druge) godine odabrati četiri do pet najboljih letorasta po žbunu i skratiti ih na 120 do 130 centimetara dužine, a ostale prekobrojne i slabije ukloniti. Time se žbun ojačava, a obezbeđuje solidan i kvalitetan prinos. Ukoliko je žbun slab treba ga kratkom rezidbom na 20 cm vratiti da ojača, bez rađanja u toj godini da se ne bi iscrpljivao.

"Tokom leta druge godine obaviti nekoliko okopavanja, uklanjanje korova, zalivanja i zaštitu od lisnih vaši i bolesti takođe po potrebi. Potrebno je i jedno prihranjivanje u fazi intenzivnog porasta pre cvetanja sa oko 100 grama KAN-a po žbunu", kaže Kostić-Đorđević i dodaje da se treća godina smatra početkom pune rodnosti šipurka, a koliki će prinosi biti zavisi od toga kakva je bila nega u prethodne dve godine.

Podsetimo, plod se koristi svež, osušen ili prerađen. Sadrži minerale, tanin, vitamine D, B i P, provitamin A i prava je riznica vitamina C. Sadržaj ovog vitamina se kreće od 1.700 do 2.000 mg/100g ploda. Najčešće se koristi osušen za pripremu čaja tokom zime, ali od njega se pripremaju pekmezi, marmelade, likeri, kompoti, sirupi i vino, jer kuvanjem ne gubi korisne materije.