• Kalemljenje voća
  • 21.03.2020. 14:00
  • Sarajevsko-romanijska regija, Republika Srpska, Višegrad

Dragoljub Papić: Voće se oplemenjuje kalemljenjem, a sada je pravo vreme za to

Glas o Dragoljubu kalemaru daleko se čuo. Zato ga u sezoni domaćini zovu po selima da im kalemi voće jer mu to, kako kažu, ide od ruke. Kad je lep dan može da okalemi i do 60 podloga.

Foto: Marijana Simanić
  • 237
  • 33
  • 0

Smatra se da kalemljenje predstavlja novi život. Ovo je period u godini kada se u voćnjacima mogu videti poljoprivrednici koji obavljaju ovaj zanimljiv posao i za koji kažu da ide od ruke nadarenim ljudima. Jedan od njih je i Dragoljub Papić iz okoline Višegrada koji kalemi na procep, pupoljak i pod koru.

Njegova kuća, izgrađena na zaravku iznad potoka, utopljena je u više od 3.000 voćaka, raznih vrsta i to je sve ovaj vredni domaćin okalemio.

Kalemljenje je novi život

"Još kao dečak gledao sam kako moj deda kalemi voće i kako tom činu pristupa sa pažnjom, smirenošću i mističnošću. Kad završi, uzdahne kao da je celi dan kosio, potegne iz zadnjeg džepa čutiricu, nategne gutalj rakije, odmakne se od stabla i prokomentariše da je ovo 'sevap' posao, kad ova kruška rodi neko će ubrati plodove i pomenuti moje ime", počinje priču stari voćar pokazujući alat za ovu rabotu.

U rukama mu je kalemarski nož, velike i male makaze, parče gline i komadi najlona. Prilazi polako sadnici trešnje divljanke. Kalemi na pupoljak i pod koru.

Kalemljenje voćaka na "spavajući pupoljak"

"Puna je šuma mladica divljih trešanja čiji su plodovi samo hrana za ptice. Evo našao sam grančice pitome trešnje iz ovih krajeva. Kalemim na procep kao što je to i moj deda radio. Prvo naravno prerežem sadnicu, onda je nožem rascepim. Grančicu pitome trešnje posebno zarežem i uglavim u ovaj procep da se uklopi sa korom, onda po starinski sve to zamažem vlažnom glinom i umotam najlonom od kese. I potegnem rakiju iz čuturice, kao moj deda", objašnjava Papić.

Kruška se može kalemiti na dunju

Pokazuje nam i kalemljenje pod koru i na pupoljak. Princip je isti, bitno je da se spoji kora podloge nove mladice.

"Znao bih i zatvorenih očiju okalemiti voćku. Pričao mi je deda da je u nekom selu pored Drine slep čovek bio dobar kalemar jer je prstima osetio kako kore treba spojiti. Važno je znati vreme kad se obavlja ovaj posao. To se radi kad krenu sokovi uz stabljiku koji će iz divljeg stabla, bez grana, usmeriti svu snagu na kalem koji se tada podmladi", ističe Dragoljub.

U danu može okalemiti i 60 podloga

Kalemari moraju poznavati kom rodu koja voćna vrsta pripada, ako žele da je okaleme. Papić zna da se kruška može kalemiti na podlogu dunje, da se mušmula kalemi na stablo gloga i da je za šljivu najbolja podloga dženarika.

"Kad  ljudi prolaze putem, obvezno zastanu da vide moj voćnjak. Tu ima raznih sorti jabuka, krušaka, šljiva, tršanja, kajsija, mušmula. Godinama sam tražio po selima stare sorte, kao što su skoro zaboravljenje kruške ječmenke i šećerke, jabuke zečuše i šarenike, šljive durgulje i mikavičke, kao i orahe i lešnike. Sve je to okalemljeno i sad raste. Buja, daje plod na radost moju i moje familije", pohvalio nam se ovaj iskusni voćar.

Kako uzeti i čuvati voćne kalem grančice?

Glas o Dragoljubu kalemaru daleko se čuo. Zato ga u sezoni domaćini zovu po selima da im kalemi voće jer mu to, kako kažu, ide od ruke. Kad je lep dan može da okalemi i do 60 podloga, ako je sve unapred pripremljeno.

"Kalemljenje je oplemenjivanje voćke, ukroćavanje prirode u službi čoveka jer se od divlje dobije, recimo, pitoma kruška. To je i produžetak vrste, čuvanje starih sorti voća od zaborava", zaključuje on, nudeći nas rakijom prepečenicom ispečenom od šljiva požegača iz sopstvenog voćnjaka.


Tagovi

Kalemljenje Kalemar Dragoljub Papić Kalemljenje na pupoljak Kalemljenje pod koru Kalemljenje na procep Kalemi voće Iskusni voćar


Autorka

Marijana Simanić

Marijana Simanić je diplomirani ekonomista za marketing i trgovinu. Ljubitelj je prirode i zdravog načina života. Bavi se novinarstvom, snimanjem i televizijskom montažom. Fotografija je njen hobi.