Drvenar napada iscrpljena stabla voća

Drvenar (Xyleborus dispar) spada u porodicu potkornjaka (Scolytidae). Potkornjaci se ubrajaju u sekundarne štetočine (tzv. štetočine slabosti), što znači da napadaju uglavnom slaba, iscrpljena stabla, iako to ne mora da bude pravilo. U uslovima jačeg napada, drvenar može da napadne i zdrava, najčešće mlađa stabla, objašnjava na stranicama Savjetodavne Srpske Bojana Šukalo. Ona ističe da su se voćari u proteklih nekoliko proteklih sezona u svojim zasadima suočili sa masovnijom pojavom te štetočine. 

Potkornjaci su svedoci lošeg stanja zasada

Jedino i ključno rešenje u borbi protiv te štetočine odnosi se na održavanje dobre kondicije voćnjaka. Naime, ukoliko su stabla zdrava i sa dobrim vigorom, šanse da se pojave potkornjaci su zanemarljive. Oni su svedoci lošeg stanja zasada i obično se javljaju na stablima koja iz nekog razloga pate od stresa. 

To može da bude izmrzavanje, bolest ili asfiksija korena nastala zbog viška vode, stres nastao kao posledica suše, preopterećenosti sadnice rodom ili zbog neke biljne bolesti. Iskustva pokazuju da je od svega navedenog, pojava potkornjaka naročito povezana sa vodenim stresom biljke (višak i manjak vode), a zatim sa posledicama izmrzavanja.

Poštovati sve korake u podizanju zasada

Dobra kondicija zasada rezultat je pre svega poštovanja svih koraka u podizanju zasada, koji se odnose na: izbegavanje podizanja na zabarenim površinama, kao i na površinama pod krčevinom, rešavanje viška vode, ali i pitanja navodnjavanja, izbegavanje zbijanja zemljišta tokom obrade parcele, zatim potrebu dubokog oranja, primereno đubrenje i na kraju, nabavku zdravog i kvalitetnog sadnog materijala. 

Beli drvotočac: Opasnost za voćnjake - dovoljna jedna gusenica da uništi stablo

Kada je zasad podignut, treba voditi računa o kvalitetnoj prihrani, uravnoteženom navodnjavanju, okopavanju, racionalnoj i opreznoj upotrebi herbicida i odgovarajućem opterećnju stabala rodom.

Mere higijene i čišćenje zasada

Osim tih mera, koje predstavljaju zapravo jedan zdrav i normalan put u voćarskoj proizvodnji, praktično ne postoji mera suzbijanja ove štetočine koja bi dala prave rezultate.

Ipak u zasadima, u kojima je bilo pojave te štetočine, treba primeniti pre svega mere higijene i čišćenja zasada, zatim praćenje pomoću alkoholnih klopki i na kraju uraditi hemijske tretmane radi smanjivanja populacije.

Hemijske mere suzbijanja

Kada je reč o hemijskim merama suzbijanja, one su teške zbog nepristupačnosti insekta koji se ubuši, ali i zbog izbora insekticida. Pravovremena primena insekticida je vrlo bitna jer je nakon ubušivanja dejstvo insekticida otežano. Za suzbijanje se koriste insekticidi iz grupe organofosfata ili piretroida, često i u nešto većim koncentracijama od uobičajenih. Čak i ti insekticidi omogućavaju samo delimičnu kontrolu.

Prva primena insekticida je kada počne izletanje (maksimalna dnevna temperatura 18°C-20°C, prvi ulov na klopkama). Kada se ulov na klopkama nastavi, tretman treba ponoviti. Najčešće su to blok tretmani u razmaku od 2-3 nedelje.

Nakon izletanja ženke počinju da se ubušuju u ista ili okolna stabla, prvo plitko u koru, a zatim prodiru u drveni deo gde prave hodnike i polažu jaja. Larve se legu za nekoliko dana i hrane micelijumima gljive Ambrosia spp čije spore u hodnike unosi ženka. Upravo iz tog razloga treba primeniti i fungicide (triazoli) da bi se sprečio razvoj te gljivice. U hodnicima se nastavlja razvoj larvi i formiranje lutaka, a zatim i novih imaga koji prezimljavaju u hodnicima. Parenje se odvija u hodnicima, nakon čega mužjaci uginu. Oplođene ženke napuštaju hodnike kroz ulazne otvore.

Iako znamo da nakon ubušivanja primena hemijskih mera nema velikog značaja, često se ne isprati sam početak leta i zakasni sa tretmanom. Da bismo ispratili početak leta potrebno je da postavimo klopke sa atraktantom, naročito u zasadima u kojima  smo ranije imali pojavu ove štetočine. Naravno, tokom sezone treba ukloniti sadnice koje su stradale.

Pravljenje klopki za praćenje

Klopke za praćenje početka leta i dalje praćenje možemo da napravimo sami na sledeći način:

1. Pripremimo manje plastične flašice, na kojima ćemo u gornjoj polovini napraviti rupice;
2. U flašicu kao atraktant sipamo etil alkohol u kombinaciji sa vodom (50:50) ili jabukovo sirće;
3. Iznad flašice pričvrstićemo crvenu lepljivu ploču (možemo iskoristiti lepljive ploče za praćenje smotavca između kojih ćemo ubaciti crveni papir ili neku drugu crvenu podlogu koju ćemo prethodno premazati lepkom za miševe i slično);
4. Tako pripremljene klopke postavljamo u zasad.