Efekti rezidbe vrhova krošnje šljiva na rast novih mladara

Nedostatak rezidbe koji ima za rezultat puštanje rasta grana u visinu i njihovo grananje nakon rezidbe, nikako ne pogoduje granama koje rastu u sredini i u donjem delu krošnje šljiva. Oslobađanje krošnje i bolja osvetljenost dovode do rasta novih grana.

Pošto je šljiva u našim područjima uglavnom na podlozi džanarike, odsustvo rezidbe, nakon obavljene jake rezidbe, dovodi do divljanja grana i njihovog nekontrolisanog rasta u visinu i širinu.

Ne ostavljati jake grane na vrhu

Ovo se naročito dešava na vrhovima stabala jer se i u tom delu, kada se obavlja rezidba, često napravi dosta jakih rezova, odnosno, odstranjuju se deblje grane iz čijih rezova raste više novih, koje s godinama jačaju, debljaju i šire se što dovodi do zagušenja srednjeg i najviše donjeg dela krošnje.

Nakon dve do tri godine, počinju da se suše grane u tim delovima, to dovodi do gubitka prinosa i njegovog prelaženja u gornje delove krošnje. Ukupan prinos po stablu takođe se smanjuje, a dolazi i do ulaska bolesti i štetočina. Takve grane, zbog nedostatka svetlosti, bivaju napadnute od drvenara, ili od gljivica koje uzrokuju moniliju, kao i od bakterija koje dovode do truleži i propadanja stabala.

Savijači i lisne vaši već aktivni na šljivama - kako ih suzbiti?

Patogeni se razvijaju i u samom deblu pa dolazi do začepljenja provodnih sudova i još jačeg sušenja grana i samog debla. Koren gubi funkciju, odumire, pa se stablo staro deset i više godina, može bez problema drmusati i prelomiti, iako na sebi nosi plodove.

Svetlost je najvažnija

Rezidbom viška grana u gornjem delu, prevođenjem na provodnicu, kao i rezidbom vodopija iz unutrašnjosti krošnje, dolazi do obezbeđivanja najvažnijeg faktora - svetlosti. Bez sunčeve svetlosti u unutrašnjosti krošnje, stabla ne mogu normalno da funkcionišu. Isto tako, ako se rezidba ne radi više godina, jakom rezidbom u svim delovima krošnje, a naročito u gornjem, dolazi do reakcije stabla i buđenja spavajućih pupoljaka koji počinju da puštaju prve listiće iz kojih će se kasnije razviti nove grane.

Takvih začetaka novih grana potrebno je ostaviti što više, naročito u donjem delu krošnje. One će za dve do tri godine postati nosioci rodnosti. Nemojte se uplašiti ako u donjem delu krošnje ima dosta suvih grana. Potrebno je da se sve odrežu, najbolje do debla jer će se i na taj način postići željeni cilj - aktiviranje spavajućih pupoljaka i rast novih grana.

Obavezna letnja rezidba

Dakle, što se više reže stablo, jača će da bude njegova reakcija iz spavajućih pupoljaka. Ostavljanje previše jakih grana u gornjem delu koje zasenjuju ostatak krošnje, dovodi do sušenja i propadanja stabala. Ipak, ništa se neće pomoći stablima ako se, nakon jake zimske rezidbe, ne uradi i letnja jer će se u svim delovima krošnje pojaviti novi, jaki, mladari koji kod šljiva mogu da za godinu dana narastu i više od dva metra u visinu.

Kako zaštititi krošnju voćaka od mrava? Lepljivim pojasem

Ovo je naročito slučaj ako je kišna godina i ako se voćke dobro prihranjuju. Neka vas ne zbuni to što će malo ko od stručnjaka preporučiti letnju rezidbu šljiva. Ipak, rezultati u praksi pokazali su da ona šljivama itekako prija.