Elektroinženjer i lekarka došli u Levač i na 20 ha uzgajaju jabuke

Poljoprivredno gazdinstvo Predraga Markovića u Rekovcu ima čak 20 hektara pod jabukama i to je najveći savremeni voćnjak pod ovim voćem u Pomoravskom okrugu. Markovići uzgajaju nekoliko sorti: galu, greni smit, zlatni delišes i nedavno je zasađen crveni delišes.

"Prve sadnice smo posadili pre oko pet-šest godina i sukcesivno smo sadili do ove godine. U prvoj fazi nešto više od dva hektara, zatim još tri, tako da sada imamo oko 20 hektara. Spajali smo zemlju, krčili rastinje jer je zemlja bila zapuštena. Voćnjak se nalazi u ataru sela Kavadar", kaže Predragova supruga Dragana i dodaje da su se odlučili za jabuku jer su procenili da je to voće koje može lepo da rodi na ovim prostorima i može uvek da se proda.

Elektroinženjera i lekara kupila priroda

Inače, zanimljiva je priča kako su se Markovići, koji žive u Beogradu, uopšte obreli u Levču. Predrag je elektroinžinjer i ima firmu za projektovanje čipova, a Dragana je lekar, specijalista opšte medicine i radila je u Domu zdravlja Zvezdara. 

"Želeli smo da kupimo neku zemlju na selu u Srbiji jer volimo Srbiju. Iako nismo rodom odavde čuli smo od prijatelja da je u Levču lepa priroda i da ima dosta zemlje koju su meštani voljni da prodaju", kaže Markovićeva.

Nakon što su čuli da je ovaj kraj pogodan za voćarstvo, Predrag je uradio studiju o izvodljivosti i odlučili su se za uzgoj jabuke. 

"Dosta smo naučili o uzgoju jabuka, a naročito ja jer sam prilično uključena u rad plantaže. Angažovali smo i stručnjake jer želimo ozbiljno da se bavimo voćarstvom. Ja sam nakon 22 godine rada dala otkaz i sada se bavim poljoprivredom", objašnjava naša sagovornica.

Mreže, bunari, a uskoro i hladnjača

Na većem delu voćnjaka postavljene su mreže, a u toku je postavljanje i na ostatku plantaže. Iskopana su i dva bunara za navodnjavanje. U planu je da naprave i hladnjaču, i trenutno traže lokaciju. Prinos jabuka je oko 40 tona po hektaru. 

"Mi smo kooperanti Delta agrara. Oni dolaze i savetuju kako da negujemo, a mi njima prodajemo jabuku. Imamo ugovor sa njima. Jabuke se sortiraju po klasama i to određuje cenu", navodi naša sagovornica. 

Markovići su u Rekovcu kupili staru kuću sa idejom da tu budu samo kancelarije, ali im se dopao život ovde pa su rešili i da naprave svoju kuću. Dragana kaže da se nikada nije pokajala što je ostavila posao i došla u Rekovac. 

"Ovde imam mir. Ima manje stresa, ne moram da trčim na posao, da ustajem u minut. Nema gužve u saobraćaju kao u Beogradu. Volim poljoprivredu i to nam je bio izazov. Uglavnom smo ovde, ali često idemo u Beograd da posetimo sina i ćerku", kaže Dragana koja dosta vremena provodi i u svojoj bašti i voćnjaku blizu kuće gde imaju vinograd i uzgajaju šljive, trešnje, kajsije, breskve, aroniju i kupine, za svoje potrebe.

Prave i sok od jabuke, bez dodatka vode i šećera, samo pasterizovan. 

Bore se protiv iskopavanja litijuma

Markovići su se angažovali u odbrani Levča od istraživanja i iskopavanja litijuma. 

Ujedinjeni odbornici Rekovca protiv istraživanja litijuma

"Ideja je bila da se promeni prostorni plan i da se zabrani rudarenje. Krenuli smo da se kroz institucije zaštitimo od istraživanja i rudarenja. Skupila se ekipa ljudi koja je branila Levač, a to su ljudi koji imaju vinarije, hladnjače, ljudi koji žive od poljoprivrede. Malo smo ljude informisali, da shvate koliko je to veliki problem za stanovnike. Bar za sada smo uspeli, a pratimo situaciju i dalje", ističe Markovićeva. 

Stanje voća nakon poplava i obilnih kiša

Obilne kiše imaju višestruki uticaj na voće, kažu poljoprivredni stručnjaci. Najpre je tokom cvetanja bilo puno kiša što je negativno uticalo na rad pčela pa samim tim ni oplodnja nije bila na zavidnom nivou. Zbog toga će ove godine kod svih voćarskih kultura biti manje-više niži prinosi.

Što se tiče poplava, u voćnjacima koji su pod vodom duži vremenski period, na primer oko 20-ak dana, može doći do odumiranja stabla jer se koren bukvalno može udaviti u vodi. Zato se izbegava da se voćnjak podiže u uvali gde se voda zadržava. Takođe, to može da se desi u voćnjacima gde je zemljište nepropustljivo, pa voda ne može da otiče u dublje slojeve.

To bi bio direktan uticaj, a indirektan uticaj je što prilikom poplava ne postoji mogućnost da se voćnjak zaštiti. Ne može se obaviti prskanje, a korovi bujaju. Problem je i pucanje ploda, kao na primer trešnje i višnje. Posledica poplava biće i to što će voćari teže da organizuju berbu.