• Čišćenje voćnjaka
  • 20.01.2020. 16:00

Higijena voćnjaka: Značaj zimskih aktivnosti u voćnjacima i okućnicama

Jedna od najvažnijih aktivnosti u voćnjaku sa aspekta zaštite bilja, jeste njegov detaljan pregled, gde u prvom planu moraju da se pregledaju kako jednogodišnje tako i višegodišnje grane na prisustvo rak rana koje mogu da budu rezultat prisustva kako fitopatogenih gljiva tako i bakterija.

Foto: Depositphotos/Xalanx
  • 463
  • 62
  • 0

Bez obzira da li je reč o intenzivnim zasadima voća sa savremenim tehnologijama uzgoja, kakvih je kod nas nažalost malo, preko ekstenzivnih zasada do pojedinačnih stabala na okućnicama i vikendicama, svaka biljka kao jednika, a zatim i svaki voćnjak zahteva posebnu pažnju kako u toku perioda vegetacije tako i u toku zimskih meseci.

Ipak, praksa kod nas pokazuje da se taj "zimski tretman" voćnjaka, naročito u ekstenzivnim zasadima i okućnicama gotovo nikada ne sprovodi iz mnogobrojnih razloga, što na samom startu jeste velika greška u kontinuiranom procesu zaštite bilja. Termin zimskih aktivnosti, obzirom na raznolikost klimata je različit pa se može istaći da u regionima mediteranskog ili izmenjeno mediteranskog klimata, pravi trenutak jeste druga polovina januara dok u kontinentalnom i severnom regionu nešto kasnije, februar/mart, kada kalendarski prođu dani koji mogu da budu praćeni snežnim padavinama.

Detaljan pregled - najbitnija aktivnost

Jedna od najbitnijih aktivnosti u voćnjaku sa aspekta zaštite bilja jeste njegov detaljan pregled, gde u prvom planu moraju da se pregledaju kako jednogodišnje tako i višegodišnje grane na prisustvo rak rana koje mogu da budu rezultat prisustva kako fitopatogenih gljiva tako i bakterija. Sve grane na kojima se uoče simptomi slični rak ranama, neophodo je ukloniti rezidbom iz krošnje i na taj način umanjiti infekcioni potencijal za narednu godinu. Takođe, potrebno je ukloniti sve grane koje su slomljene pod teretom roda, teretom snega ili dejstvom nekog drugog abiotičkog faktora.

Daljim pregledom voćnjaka neophodno je ukloniti sve "mumificirane" suve plodove koji i dalje vise na granama jer su oni upravo mesta gde prouzrokovači bolesti (Monilia laxa, Monilia fructigena) prezimljavaju, a samim tim predstavljaju glavni izvor infekcije za narednu sezonu. Opalo lišće takođe veoma često predstavlja mesto prezimljavanja štetnih organizama (plamenjača šljive, čađava pegavost listova i krastavost plodova jabuke) i glavni izvor infekcije u narednoj vegetaciji, prema tome najbolje je sakupiti ga i izneti iz zasada, naravno u onim voćnjacima gde je moguće to da se izvede.

U pregledu voćnjaka, koristite lupu

Osim bolesti i veliki broj štetočina prezimljava upravo u voćnjaku i to su uglavnom uvek one štetočine sa kojima proizvođači "biju najveću bitku" u toku same vegetacije kao što su različite polifagne vrste biljnih vaši, štitastih vaši, crvena voćna grinja, mineri, cvetojedi ili smotavci. Zato je prilikom zimskog pregleda voćnjaka potrebno često koristiti lupu kako bi se pregledom jednogodišnih, dvogodišnjih ili trogodišnjih grana uočili stadijumi tj. jaja u kojima neke od ovih štetočina prezimljavaju. Ovo je veoma značajno da bi mogli orjentaciono da se pripremimo na ono što nas čeka u narednoj vegetaciji po pitanju brojnosti ovih štetnih organizama.

Sa druge strane, često se u krošnjama voćaka mogu uočiti gnezda gusenica, koja se najčešće formiraju oko upredenih listova unutar kojih prezimljavaju pojedine štetočine. Neophodna mera je uklanjanje ovih gnezda i iznošenje iz zasada.

Pukotine na kori debla, mestu račvanja ramenih grana, zoni korenovog vrata biljke takođe prilikom pregleda ne smemo da zaobiđemo jer upravo su to mesta na kojima prezimljavaju pojedini štetni organizmi koje je u vegetaciji kasnije jako teško suzbiti (krvava vaš na jabuci). Sa takvih mesta na kojima se uoče pukotine neophodno je iste detaljno očistiti, mehanički uništiti štetne organizme ukoliko ih ima i ostruganu koru izneti iz zasada.

Sve bolesno izneti iz voćnjaka i spaliti

U praksi često imamo situacije gde pojedini voćari i sprovedu u potpunosti ili donekle sve pomenute aktivnosti u voćnjaku, ali onda nakon rezidbe, orezani biljni materijal ostave ili u samom voćnjaku ili u njegovoj neposrednoj blizini, zbog plana korišćenja istog u neke druge svrhe. Na samom kraju naprave veliku grešku jer sve orezane grane, uklonjene kao pokupljene otpale "mumificirane plodove", uklonjena guseničija gnezda, ostruganu koru, pokupljeno otpalo lišće je neophodno izneti iz voćnjaka i spaliti. Samo na taj način smanjujemo infekcioni potencijal prouzrokovača bolesti i brojnost štetočina u zasadu.

Krečenje stabala ukoliko nije obavljeno ranije kada je ujedno i trebalo, poželjno je obaviti u tom momentu radi prednosti koje ono donosi kao i tretman nekim od bakarnih preparata.

Čemu plavo prskanje i krečenje stabla?

Primena mineralnih ulja

Veoma bitan sledeći korak u planiranoj zaštiti jeste tretman neposredno pre kretanja vegetacije kada dolazi do postepenog bubrenja pupoljaka, a pre njihovog pucanja, najkasnije do fenofaze "mišije uši" sa mineralnim uljima jer u tom periodu počinje aktivnost prezimljavajućih stadijuma štetočina pa je samim tim efikasna primena mineralnih ulja mnogo veća.

Primena mineralnih ulja u zimskom periodu je takođe značajna i kod citrusnog voća gde se u značajnoj meri utiče na smanjenje brojnosti narandžine štitaste vaši, kao i na eliminaciju "čađavica" sa površine lisne mase.

Rezimirano u jednoj rečenici, higijena u voćnjaku je osnova pravilne zaštite bilja, na koju se kasnije nadovezuju ostale hemijske ili nehemijske mere zašite u zavisnosti od vlažnosti i temperature vazduha.


Tagovi

Higijena voćnjaka Rezidba Čišćenje Pregled Rak rana Paljenje ostataka Polifagne vrste Gusenice Krečenje stabala Mineralna ulja


Autor

Bogoljub Kandic

Inženjer biljne proizvodnje i magistar fitomedicine, rukovodilac vrtnog centra i rasadnika u Podgorici. Prati proizvodnju i savetuje brojne proizvođače u sadnji, rezidbi, ishrani i zaštiti.