Ivan Ševar: Novembar je optimalno vreme za sadnju voća

Nedostatak padavina i sušni period početkom ove jeseni nisu negativno uticali na sadnju voća, navodi Ivan Ševar. On ističe da je sada pravo vreme za novu sezonu sadnica u rasadnicima.

"Mi smo pre nekoliko dana počeli sa vađenjem i pripremom sadnica i već je spremna većina voćnih vrsta, a u narednih nekoliko dana taj posao će se pojačati i može se reći da sezona počinje u optimalnom roku jer početak novembra je oduvek i bio start za rasadničare," navodi Ševar.

Šta je sve potrebno za jesenju sadnju kruške

Treba sačekati da biljke same završe fazu vegetacije

On podseća da poljoprivrednici neretko počnu i ranije sa sadnjom voćaka, ali da to, ocenjuje, nije dobro, jer, kako ističe, trebalo bi sačekati da voćke prirodno okončaju svoju fazu vegetacije.

"Ako se stablo posadi pre toga može da se ne primi uopšte, ili da jako slabo napreduje u narednim godinama," objašnjava Ševar čija je porodica posvećena proizvodnji cveća i sadnica skoro sto godina.

Jesen je pravo vreme za sadnju malih zasada, odnosno prilika da se oni, koji nemaju iskustva u ovoj proizvodnji, oprobaju u tome, navodi Ševar objašnjavajući da se veliki zasadi podižu u proleće zbog drugačije pripreme zemljišta.

"Velike parcele se obično u jesen kompletno rigluju, to jest oru na dubinu od 60 do 70 centimetara. Onda tako preorana zemlja treba da izmrzne, da primi padavine tokom jeseni i zime i tek na proleće se površinski obrađuje i postavlja zasad. Sličan efekat može da se postigne i u pojedinačnoj sadnji, ukoliko se unapred odrede mesta za sadnice, pa se recimo još u septembru iskopaju rupe za stabla i do novembra se ta zemlja usitni i omekša što je jako važno za pravilan razvoj korena u tom prvom periodu rasta," objašnjava Ševar.

Veoma je važno dobro pripremiti rupe za sadnice

On objašnjava da je posebno važno u sadnji voća dobro pripremiti rupe za sadnice dodajući da proizvođači treba da slušaju savete stručnjaka kako bi njihova proizvodnja bila uspešna.

"Za jabučasto voće (jabuke, kruške, dunje, mušmule...), potrebne su rupe prečnika oko 50 centimetara i isto toliko dubine, dok se za koštičavo voće (šljive, breskve, kajsije, višnje, trešnje...), prave desetak centimetara šire i dublje," poručuje Ševar.

Kako navodi, rupe moraju biti tolike kako bi koren imao dobar razvoj u prve dve, tri godine. "Kasnije kad koren ojača on se probije i kroz čvrsto zemljište," dodaje Ševar.

Napominje da je u tom procesu veoma važno zalivanje ističući da se voće mora zalivati konstantno u prve dve godine nakon sadnje. "Opet je razlog koren koji u prve dve godine nije toliko razvijen da može da "dohvati" dublje slojeve zemljišta u kojima uvek ima vlage. Dešavalo se i da se u prvoj godini nakon sadnje primi preko 95 odsto sadnica, a da u drugoj godini počnu da se suše, jer se prestalo da zalivanjem, tako da se posađena stabla nikako ne smeju ostaviti bez vode," navodi Ševar. 

Upozorava da je proizvođači često prave grešku, time što nakon sadnje zapostave voće do proleća. Ističe da se biljke moraju negovati i u toku zime, odnosno u toku cele godine.

"Isto važi i za prihranu i zaštitu koje su im potrebne cele godine ne samo u periodu kada rađaju jer čim se završi jedan ciklus treba početi sa pripremama stabala za narednu sezonu kako bi je dočekali u dobroj kondiciji," dodaje Ševar.

Podseća da je održavanje voća veoma bitno za povećanje prinosa, ali i za dobar kvalitet. Napominje da je posebno važno slušati stručnjake po pitanju zalivanja i prihrane malih zasada, oko orezivanja, okopavanja i drugih mera koje se sprovode u procesu proizvodnje.

Poručuje da je u jesen dobro saditi sve vrste voća, ali i žbunaste biljke poput malina, kupina, ribizli, kao i jagoda i skoro svih vrsta ukrasnog bilja, piše Dnevnik.