Berba jabuke tek kreće. Udarni špic berbe zlatnog delišesa i grenija tek je za tri nedelje.
Sela u okolini Kraljeva su mahom sela voćara i to generacijski. Za njihove plodove znali su svi građani bivše Jugoslavije, ponajviše Dalmacije. Sada bi te konzumente smatrali izvoznom šansom. Vremena se menjaju, tržišta te i odabir sortimenta. Dominira jabuka, kako kažu, kraljica u proizvodnji, mada ni u pogledu ostalih voćnih vrsta ne zaostaju. Godina je šarena, nešto rodilo, nešto nije, "kraljica" opstala, radila se proreda, kvalitet uglavnom dobar, zaključuju voćari na početku berbe.
Peđa Perišić od malih nogu voćari u svojoj Bukovici na 15 hektara. Šarolika proizvodnja od višnje, trešnje, kajsije, kruške do jabuke. U šali kaže već je zreo za penziju. Berba jabuke tek kreće. Udarni je špic berbe zlatnog delišesa, a grenija tek za tri nedelje.
"Kvalitet je dosta dobar. Za greni i delišes valjala bi još jedna kiša da budu jabuke za nijansu krupnije i jedre. Ponela je dobro, mi smo čak radili i rigoroznu proredu, sačuvali smo je od venturije. Novi zasadi su odlični i dobro rodili. E sad, cena nešto se prodavalo ovih dana po 40, 45 dinara! To nije ni dobro ni dovoljno. Ljudima su potrebne gajbice, treba za radnike ko mora da ih plati. Ja imam hladnjaču tako da ću da je spakujem do daljnjeg. Sve je poskupelo, pa ne možemo da je dajemo mimo ekonomske isplativosti", kaže Perišić, koji je inače bio jedan od "podotkupljivača" voća za Rusiju.
Čak i da ima rod i kvalitet, izvoz za ovu zemlju je stao, a to je dodatni problem, za njega i kolege u okolini, potvrđuje i Miloš Rakić voćar iz Lasca. Vrh ledenog brega je nadmorska visina. Na
njegovim platažama je uspon vredan pažnje planinarima.
"Mi ovde u ovim brdsko planinskim predelima gde smo, to je teško da se obrađuje, otežani su uslovi rada. Na ovom usponu moj hektar dok obradim, u ravnici pregazio 30 hektara. Od kuće do podnožja voćnjaka u okućnici visinka razlika je 40 tak metara. Nažalost, mi se i dalje vodimo kao ravničarski kraj", navodi Rakić.
Slobodan Stojić u susednoj Bukovici i ako mlad jedan od prekaljenih proizvođača voća. Plodovi okitili kao grozd, rekli bi, odlično, međutim slika ume da prevari, prva klasa nekih 60 odsto.
"Nažalost nisam stigao da radim proredu zbog drugih voćnih vrsta i stočarstva kojim se takođe bavimo. Preklopili se poslovi, tako da neće sva jabuka biti u prvoj klasi. Inače ulaganja su ove godine bila za 40 odsto veća nego lane. Naravno, nikada ne računamo naš rad. Samo za hemiju sam izdvojio preko 400.000 dinara, za gorivo, za prskanje, za rezidbu isto toliko! Dobro je rodilo, bili smo zabrinuti u toku sušnog perioda i perioda visokih temperatura zbog obojenosti, ali opet i imamo zadovoljavajući kvalitet", kaže Stojić.
Ulaganja neće nadomestiti trenutno tržište, jer ni cena nije zadovoljavajuća tako da voćari koji imaju skladišni prostor ovo voće ne prodaju.
Miroslav Nikolić iz Balosave u knićkom kraju, vrsni voćar, sezonu je krenuo sa borovnicom, zatim nektarinom i breskvom i završava jabukama. Prvi rod je odličan.
Sistemi za odbranu od grada. Kao italijanski, ali povoljniji
"Mi sve radimo po vrhunskim standardima. Jedan deo naših plantaža koje su inače sve pokrivene su u fazi oglednih ispitivana, kako da poboljšamo standard, unapredimo proizvodnju i kvalitet. Mislim da će rod biti preko 50 tona/ha. Mi smo sve to postigli, sada nam je cilj da izađemo na tržište pre svih sa višom cenom. Veća cena i kvalitet jedino mogu da osiguraju opstanak ove proizvodnje", ocenuje Nikolić.
Za razliku od svojih kolega Slavko Lazarević iz Kovanluka, na potpuno drugoj strani kraljevačkog kraja, svoj posao u jabučarstvu gleda potpuno drugačije i smireno od kada je počeo sa preradom u "sokiće". Prirodni, ceđeni bez dodataka bili su pun pogodak za ovdašnje i banjske lokale.
"Ne, neće berba još desetak dana, minimum, možda i više. Nama i treba zrelija jabuka da ne bi koristili šećer. Možda budem prvu klasu odvojio sa ova tri hektara za hladnjaču i otkup, ali videćemo. Razmotrićemo da li će svi plodovi da završe u flaši. Isplativije je svakako, jer je prošle godine bila po jako niskoj ceni, sada niko i ne nudi neku ozbiljnu", kaže Lazarević.
U savetodavnoj službi kažu da je sve po malo doprinelo da u većini zasada nema očekivanog roda ali ni prinosa.
"Voćarska proizvodnja u najvećim delom se obavlja na otvorenom. Bez obzira na nivo ulaganja u proizvodnju, rizik od gubitka prinosa usled dejstva faktora spoljašnje sredine uvek postoji. Usled globalnih promena klime ovakve ekstremne godine sve su češće. Povećanjem intenzivnosti proizvodnje putem instaliranja sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, anti-frost sistema smanjuju se rizici po prinos. Međutim, radi se o skupim investicijama koje su rentabilne jedino u agroekološkim uslovima koji odgovaraju odabranoj voćnoj vrsti", objašnjava diplomirani inženjer agronomije Vladimir Kostić i dodaje u ovim krajevima, nažalost, u idealno stvorenim visokotehnološkim uslovima imamo svega 10 odsto voćnjaka, sve drugo je na "milost i nemilost pre svega na otvorenom".
Kostić kaže da je svaka godina priča za sebe, pa se tako i ova izdvojila u dve faze, prva sa mrazom i kišom, a druga sušna sa povremenim gradonosnim oblacima. Naravno da je i ove godine bilo važno pravovremeno reagovati u voćnjaku.
"Jako specifična godina, pre svega neravnomerno raspoređene padavine, kojih je bilo u aprilu i maju, isto tako česte pojave vremenskih nepogoda - grad, nepovoljno su uticale na proizvodnju jabuke kod osetljivih sorti. U cilju sprečavanja pojave truleži ploda u skladištu, preporuka je da se uradi tretman pred berbu i da se strogo vodi računa o karenci. Prinos je na nivou proseka s tim što će kvalitet ove godine biti lošiji zbog svega navedenog", zaključuje sagovornik prof. dr Dragan Radivojević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, pravi je sagovornik na zadatu temu.
"Kada su jabuke u pitanju očekuje se dobar prinos, međutim ovde postoji problem kada je zaštita u pitanju, ko je nije zaštitio od čađave krastavosti, imaće prilične gubitke i lošiji kvalitet. S druge strane broj tretmana je veći za tri do četiri tretmana u odnosu na prošlu godinu, ali to ne znači da ako imamo tri, četiri tretmana više, da su plodovi manje zdravi."
Berača je i dalje sve manje, svelo se na ono ruku što živi na gazdinstvu. Osim toga u dnevnicu neće niko bez 35 evra ne računajući prevoz i obroke.
Tagovi
Autor
