Jagode je bolje saditi u proleće, u jednoredu

Proizvođači koji se odluče za sadnju jagode često su u velikoj dilemi oko vremena sadnje, načina gajenja i izbora sortimenta. Tehnološki i ekonomski isplativa tehnologija je da se sadnja jagoda vrši što ranije u proleće, jer za dva meseca od sadnje jagoda počinje da rađa i taj prvi rod otplaćuje deo investicije, piše Aleksandar Popović za PSSRS. 

Prvi rod direktno zavisi od kategorije sadnice koja se sadi. Za uobičajenu kategoriju klase A (500 sadnica u gajbi) rod se kreće na nivou 100-150 g/sadnici, odnosno 4-6 t/ha, ali ako se sadi sadnica kategorije A+ (250 sadnica u gajbi) rod se povećava na 200-300g/sadnici, odnosno 8-12 t/ha. Ako se od izdanaka naprave zasade u čašama od 10 cm rod može biti i veći. 

Druge godine jagoda daje prvi pravi rod

Posle prvog proletnog roda, sadnica ima sasvim dovoljno vremena da se razvije i formira rodni potencijal za narednu sezonu. Naredne godine jagoda daje prvi pravi rod od 600g -1.0 kg/sadnici što je 24-40 t/ha. U Evropi bi odmah posle toga uništavali plantažu, a kod nas, s obzirom da je mala razlika u ceni između prve i druge klase, može da se ostavi da plantaža da i treći rod koji je realno na nivou oko 20-25 t, pri čemu treba računati povećano učešće plodova koji su za industriju (druga klasa), a smanjenje učešća plodova za svežu potrošnju.

Bitno je znati da se sadnice iz rasadnika vade krajem novembra meseca. Imamo biljku sa golim korenom i korenovim vratom. Iako se ta sadnica posle odstranjivanja lista, čišćenja i klasifikacije lageruje u hladnjačama na temperaturi od - 2 C, gde su životni procesi svedeni na minimum. Međutim, ma koliko niskog inteziteta bili, oni se ipak odigravaju i biljka troši unutrašnje rezerve hrane. Samim tim će biološki potencijal sadnica za rod biti manji, što je duže vreme od ubacivanja sadnica u hladnjaču do njene sadnje.  

Sadnice je najbolje saditi u proleće

Sadnica posađena u proleće ima mnogo bolje energetske i genetske predispozicije od sadnice koja se sadi u julu, avgustu, a posebno u septembru. To se direktno odražava na prijem sadnica, rod i na kraju na profit.

Ako se sadnja vrši u julu i avgustu temperature su visoke, niska je relativna vlažnost vazduha, zemljište je često suvo i teško ga je kvalitetno pripremiti za formiranje gredica. Pored sistema "kap po kap" trebalo bi uvesti i orošavanje da bi se povećala vlažnost vazduha i popravila mikroklima. U suprotnom rizikuje se da se ne primi veliki procenat sadnica (30- 40 %), što čini sadnicu automatski skupljom a i smanjuje prinos naredne godine. 

Ako se čekaju povoljne vremenske prilike i sadnice se posade kasno, u septembru ili oktobru, onda je gotovo 100% sigurno da naredne sezone nećemo uopšte imati rod ili će isti biti beznačajan. U svakom slučaju manji nego kada uradimo proletnu sadnju. Glavna razlika između letnje i prolećne sadnje je što se prvi rod dobija tek narednog proleća, a pri tom sadnica već posle 20-tak dana počinje sa izbacivanjem cvetova koji se moraju nekoliko puta do jeseni zakidati. Sve ovo se radi da bi se biljka naterala da potencijal "gura" u svoj razvoj, da biljka iduće godine da veći prinos. 

Kako gajiti jagode u organskoj bašti?

Ako bi se ostavili cvetovi, biljka bi svoj potencijal "gurala" u razvoj ploda, da produži vrstu, a sama bi ostala nerazvijena i iduće godine bi imala veoma mali prinos. Zakidanje cvetova izaziva trošak radne snage i poskupljuje proizvodnju. Kod proletne sadnje posle roda biljka ne cveta do idućeg proleća.

Posle letnje sadnje, kada je sadnja polovinom jula, prvi proletni rod je na nivou oko 60% od maksimalnog genetskog potencijala i kako se sadnja pomera ka jeseni taj procenat pada. Ako se sadnja obavlja krajem septembra i brzo nastupe hladni dani, gotovo je 100 % sigurno da idućeg proleća nećemo ubrati nijednu jagodu jer sadnica nije imala dovoljno vremena, dovoljnu količinu sunčanih sati (svetlosti) i dovoljnu količinu toplote da razvije i samu sebe i razvije rodni potencijal za naredno proleće. Ozbiljan prinos (30-40 t/ha) se može očekivati tek drugog proleća posle sadnje, ali će kvalitet plodova biti lošiji u odnosu na berbu prvog proleća posle sadnje, zbog toga što su sadnice godinu dana bile duže izložene dejstvu raznih patogena.

Jednored ili dvored?

Kada smo završili sa pripremom zemljišta, obezbedili dovoljne količine organske materije (veoma bitno) u zemljištu i dovoljnu količinu vode za navodnjavanje, eliminisali probleme sa korovom i odredili sortiment sadnica, pred nama je posao izrade bankova i odluka da li saditi u jednoredu ili dvoredu.

Najnoviji trendovi u Evropi su da se jagode sade u jednoredima. Rastojanje između bankova je 1,2m, staje po ha isti broj sadnica, koristi se tanja (0.03-0.04mm) i uža folija (1m) i samo jedna traka kap po kap. Sa manjom količinom vode i đubriva navodnjava se i hrani isti broj biljaka po 1 ha. Banak mora da ima visinu oko 30cm, u osnovi je širine 30-40cm i na vrhu mora biti blago zaobljen, da cvetne grane nemaju ravnu površinu gde bi mogle da se zadrže, već da padaju niz foliju. Mnogo je manje bolesti i mnogo je lakše branje.

Kod bujnih sorti kod dvoredne sadnje prilikom aplikacije sredstava zaštite prskalicama, preparati ne mogu dopreti do svih delova biljke (do korenovog vrata) i oni ostaju izloženi delovanju patogenih gljiva. Takođe cvetne grane padaju između redova, teža je berba i tu se razvija bolest i trulenje plodova. 

Ovo drastično može smanjiti prinos i prihod. Neke manje bujne sorte potrebno je gajiti u dvoredu, ali ti bankovi moraju biti viši, uži i zaobljeniji od onih klasičnih da bi cvetne grane padale sa strane folije bez dodirivanja zemlje.