• Voćarstvo
  • 13.10.2019. 14:00

Jesenja sadnja voćki - posadite neobične, a ukusne voćne vrste

Sibirska borovnica, Japanska jabuka, Japanska malina i Čileanska guava su voćne vrste koje su nas osvojile ukusima svojih plodova i sve više se sade u amaterskim i profesionalnim voćnjacima.

Foto: Depositphotos/sasimoto
  • 446
  • 48
  • 0

Sve je više voćara amatera, ali i profesionalnih voćara koji se odlučuju za sadnju manje poznatih voćnih vrsta. Osim što nas ovo voće privlači neobičnim oblicima i bojom plodova, privlači nas i svojim ukusom. Sledi nam period godine u kojoj sadimo voćne sadnice i pravi je trenutak da našu kolekciju voća dopunimo sa vrstama poput sibirske borovnice (haskapa), japanske jabuke (kaki), japanske maline, čileanske guave i mnogim drugima.

Najbolja je jesenja sadnja voćnih sadnica

Jesen je najbolje vrijeme za sadnju voćnih sadnica i ovaj period je potrebno iskoristiti za sadnju. Mnogo je prednosti jesenje sadnje. Bogata je ponuda sadnica raznih voćnih vrsta. Sadnice koje sada posadimo bolje će se prilagoditi na uslove u voćnjaku i ukoreniti. Prezimele sadnice brže kreću sa vegetacijom tokom proleća.

Sibirska borovnica ili Haskap

Sibirska borovnica, Sibirska kozokrvina, Haskap, Kozja krv, Kozokrvina, Modra kozokrvina, Kamčatska borovnica ili jagoda, Medna borovnica, Majska borovnica su nazivi voćne vrste koja postaje sve popularnija među uzgajivačima. U prirodi raste u Kini, Sibiru, Kamčatki i otoku Hokaido.

Radi se o vrsti veoma otpornoj na niske temperature. Cveta veoma rano i otvoren cvet može podneti do -10°C. Žuti cvetovi su veoma privlačni pčelama. Za dobar rod je potrebno da posadite različite sorte zbog oprašivanja.

Sibirska borovnica uspeva i u Vranju

Odgovaraju joj sunčani položaji, dobro drenirano zemljište sa pH reakcijom od 5,5 do 7. Dobro podnosi lošija zemljišta i polusenku, ali će rod biti manji. Alternativa su borovnici koja traži kiselo zemljište.

Plodovi su veoma slični plodu borovnice, plavoljubičasti, samo su izduženiji. Odlikuju se ukusom crne ribizle pomešane sa medom. Tekstura ploda je slična kiviju. Dozreva tokom maja.

Sibirska borovnica (Foto: Pixabay/zoosnow)

Razvija se kao grm koji dostiže visinu između 1 i 3m. Širina grma se kreće oko 1m. Dugovečna je biljna vrsta i može da dostigne do 30 godina starosti. Dobro podnosi i planinske uslove.

Japanska jabuka ili Kaki

Japanska jabuka, Kaki ili Persimon (naslovna fotografija) potiče iz Kine, a u Evropu je stigla tokom 19. veka iz Japana. Odlikuje se izuzetno zanimljivim plodovima. Ukus plodova zavisi od stepena zrelosti. Zreli plodovi mogu se jesti poput obične jabuke, a potpuno zreli plodovi se mogu jesti kašikom. Slatkoća ploda raste sa zrenjem ploda. Nedovoljno zreli plodovi su čvrsti i manje ukusni.

Visina stabla može da bude do 7,5 m, ali to zavisi od sortnih karakteristika i uslova uzgajanja. Postoje sorte koje rastu više i sorte koje dostižu manju visinu, ali imaju širu krošnju.

I za ovu vrstu birajte osunčana mesta sadnje. Kada se posadi, mladu sadnicu pričvrstite uz potporni kolac, jer mlada sadnica može stradati od vetra.

Cveta tokom maja i juna, a plodovi dozrevaju tokom oktobra i novembra kada sa stabla opadne lišće. Sadnice će prve plodove doneti posle tri godine od sadnje.

Japanska malina

Japanske maline imaju sve više poklonika. Plod je veoma sličan običnoj malini, izrazito crveno obojeni, ali slađi. Po ukusu je između plodova malina i jagoda.

Formiraju izdanke duge oko 2m na kojima se sledeće godine razvijaju kratki, bočni izdanci koji nose cvetove i plodove.

Vrlo dekorativna japanska malina (Foto: WikimediaCommons/Rasbak)

Za sadnju joj odgovaraju rastresita zemljišta bogata humusom. Birajte sunčane položaje koji su izloženi vetrovima koji će obezbediti dobru ventilaciju grma. Ovo je poželjno zbog zadržavanja vlage unutar grma što pogodije razvoju bolesti maline i propadanju plodova. Može da se uzgaja u polusenci i senci pod uslovom da je zemljište dobro drenirano, a mesto sa dobrim provetravanjem.

Od zrelih plodova pripremaju se džemovi, marmelade, želei, sokovi, kompoti. Cela biljka se smatra lekovitom. U narodnoj medicini se osim plodova koriste rizomi i listovi. Izuzetno dekorativna, jer su izdanci crveno obojeni.

Čileanska guava

Čileanska guava je voćna vrsta koju tek otkrivamo na našem području. To je biljka u formi grma koja naraste oko 1m visine. Raste sporo, a sadi se na osunčano i dobro drenirano zemljište. Dobro podnosi temperaturu do -10°C. Odgovaraju joj uslovi polusenke, jer se radi o vrsti koja prirodno raste na rubu šume ili u živici.

Čileanska guava (Foto: WikimediaCommons/Sciadopitys)

Cveta do kraja proleća, a plodovi dozrevaju krajem jeseni i tokom zime. Ukus ploda je kao da jedete jagode i kivi zajedno. Bobice sporo dozrevaju.


Tagovi

Neobično voće Jesenja sadnja Sadnja voćki Uzgoj kakija Uzgoj haskapa Sibirska borovnica Čileanska guava Japanska malina Egzotično voće


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi