• Plavo prskanje
  • 30.11.2021. 16:00

Jesenjim tretmanom voćnjaka smanjujemo moguće štete tokom vegetacije

Stabla treba "okupati", čime se postiže što bolja pokrivenost i dezinfekcija od patogena koji se na njemu nalaze i sprečavaju se infekcije preko ranica nastalih nakon opadanja lišća i brojnih pukotina delovanjem mraza.

Foto: Depositphotos/Photozirka
  • 1.231
  • 148
  • 0

Nakon završetka vegetacije mnogi poljoprivrednici misle da je zaštita voća od prouzrokovača oboljenja i insekata gotova i da sledi pauza do proleća, međutim predstoji nam period u kome nas očekuju važni tretmani u voćarskoj proizvodnji. Tada se najčešće primenjuju preparati na bazi bakra iz razloga što je to jedan od boljih fungicida, a to potvrđuje i činjenica da još od početka njegove upotrebe kao pesticida tokom XVIII veka, pa do danas nije zabeležena rezistencija patogena, zahvaljujući njegovom načinu delovanja.

Može se javiti u nekoliko različitih oblika, od kojih se najčešće primenjuju bakar-sulfat, bakar-oksihlorid, bakar-oksid i bakar-hidroksid, ali je mehanizam delovanja sličan kod svih, sprečavaju klijanje spora kod fitopatogenih gljiva i deluju kao baktericidi.

Dva puta "okupati" biljke

Među proizvođačima postoji zabluda da se samo jednim tretmanom bakarnim preparatima tokom zimskog mirovanja može postići uspeh u kontroli patogena. Svakako da se time ostvaruju određeni rezultati, međutim za potpunu zaštitu voćnih zasada potrebno je tretirati dva puta. Pored standardne primene bakarnih preparata u kombinaciji sa mineralnim uljima pred kraj zime do otvaranja cvetnih pupoljaka, potrebna je i primena tokom jeseni, u fazi opadanja lišća. S obzirom na veliku raznolikost uslova proizvodnje na području Srbije, različitih biljnih vrsta i sortimenta, pravi momenat za tretman zasada varira, međutim već kada opadne 60 do 70 odsto lisne mase tretman bi trebalo obaviti.

Čemu plavo prskanje i krečenje stabla?

Tada se često čuje da biljku treba "okupati", čime se postiže što bolja pokrivenost i dezinfekcija stabla od patogena koji se na njemu nalaze i sprečavaju se infekcije preko ranica nastalih nakon opadanja lišća i brojnih pukotina od delovanja mraza. Ovim tretmanom voćnjak ulazi u fazu zimskog mirovanja zaštićen od brojnih patogena i insekata koji prezimljavaju ispod i na kori stabla, ispod lišća, kao i na drugim mestima u voćnjaku, čime se smanjuje njihov potencijal za narednu vegetaciju. Za neke štetne vrste insekata, kao što su štitaste vaši, ovaj tretman može biti presudan, nakon čega u vegetaciji za njihovo suzbijanje ne postoji potreba.

Od kojih štetočina se štite voćke?

Pre tretmana potrebno je obići zasade i prekontrolisati stabla na prisustvo štetnih agenasa, a posebno obratiti pažnju na polifagne štetočine, kao što su kalifornijska i zapetasta štitasta vaš, veliki i mali mrazovac, žutotrba, gubar i crvena voćna grinja. Ove vrste se javljaju skoro svake godine, naročito na stablima koja se ne tretiraju, a koja ujedno mogu biti i rezervoar čime su ugroženi svi okolni zasadi, bez obzira na biljnu vrstu.

U narednoj tabeli dat je prikaz prouzrokovača gljivičnih oboljenja, insekata i bakterija koji se suzbijaju tretmanom bakarnih preparata i mineralnim uljima u jabučastom i koštičavom voću, kao i biljni delovi na kojima prezimljavaju i gde se detaljnim pregledom mogu naći prezimljujuće forme:

Jabuka

Štetni agens

Mesto prezimljavanja

 

Krvava vaš

Korenov vrat i koren

 

Zelena lisna vaš

Jednogodišnje grane

 

Pepeljasta lisna vaš

Grane

 

Smotavci

Zona oko pupoljaka

 

Jabukin moljac

Na površini stabla

 

Bakteriozna plamenjača

U tkivu

Kruška

Crvena kruškina lisna vaš

Na površini grana

 

Bakteriozna plamenjača

U tkivu

Dunja

Bakteriozna plamenjača

U tkivu

Šljiva

Šljivina štitasta vaš

Na granama i stablu

 

Rogač šljive

U pukotinama kore i zoni oko pupoljaka

 

Šupljikavost lišća

Na grančicama i lišću

 

Monilioze

U kori grančica i rak ranama

 

Pseudomonas syringae,

P. prunorum

U tkivu

Breskva i kajsija

Dudova štitasta vaš

Na granama i stablu

 

Šupljikavost lišća

Na grančicama i lišću

 

Kovrdžavost lista

U pukotinama kore i zoni oko pupoljaka

 

Monilioze

U kori grančica i rak ranama

 

Pseudomonas syringae,

P. prunorum

U tkivu

Trešnja i višnja

Crna trešnjina lisna vaš

Na granama

 

Šupljikavost lišća

Na grančicama i lišću

 

Monilioze

U kori grančica i rak ranama

 

Pseudomonas syringae,

P. prunorum

U tkivu

Posebnu pažnju treba obratiti na vaši koje imaju veći broj generacija u odnosu na druge insekte, usled čega se u jednom momentu mogu javiti različiti stadijumi i koje su tokom čitave godine prisutne u zasadima. Otežavajuća okolnost je to što su usled nestručne primene insekticida mnoge stekle rezistentnost, pa je izbor preparata sa različitim mehanizmom delovanja dosta sužen. Tokom zimskog perioda voćari bi posebnu pažnju trebalo da obrate, savetuju stručnjaci, na efikasno suzbijanje prezimljujućeg oblika kruškine buve, od čega zavisi njena brojnost i pričinjene štete tokom vegetacije.

Nakon rezidbe, a pre otvaranja pupoljaka

Radmila Avramović iz sela Vrbić, nadomak Krupnja, na površini od 4,5 ha ima zasad šljiva koji se nalazi u devetoj godini. Na celokupnoj površini zastupljena je sorta stenlej, a zbog specifičnih uslova i velikog nagiba terena koji su zastupljeni u ovom kraju podloga je sejanac džanarike. Zbog njenog razvijenog korenovog sistema biljke lakše dolaze do rezervi vode u dubljim slojevima i bolje su pričvršćene za podlogu, pa je na taj način izostavljeno postavljanje naslona.

"Ovaj kraj je oduvek bio poznat po uzgajanju nekada veoma popularne autohtone sorte šljive požegače, sve do pojave virusa šarke šljive koji je doveo do uništavanja zasada. Ipak, tradicija gajenja je održala, međutim uz kompletnu izmenu sortimenta, od čega su trenutno najzastupljenije sorte stenlej i sorte stvorene u čačanskom institutu", navodi mladi stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Zaštita koštičavog voća bakarnim sredstvima u jesen dezinfikuje i smiruje

Prema njenim rečima svakom mladom zasadu treba posvetiti posebnu pažnju pre stupanja u punu rodnost, jer samo zdrava i dobro negovana stabla mogu dati zadovoljavajuće prinose i kvalitet plodova. Zaštita i prihrana predstavljaju veoma važnu ulogu za uspešnu proizvodnju, pa se one moraju odraditi bez obzira na kvantitet i kvalitet roda. Osim redovne zaštite fungicidima i insekticidima, sastavni deo programa tokom godine jeste i tretman u periodu zimskog mirovanja preparatima na bazi bakra, koji se kod Avramovića obavlja nakon rezidbe.

Naša sagovornica redovno prati zdravstveno stanje svog zasada, bez obzira na period tokom godine i temperature, jer uvek postoji mogućnost za njihovu pojavu, usled čega mogu nastati značajne štete. Nakon rezidbe, a pre otvaranja pupoljaka sledi tretman preparatima na bazi bakra uz dodatak mineralnog ulja.

"Za ovaj tretman koristimo preparate na bazi bakar oksihlorida i mineralnog parafinskog ulja, uz utrošak od 1.500 litara vode po hektaru, kako bi se preparati što bolje naneli po celoj površini voćaka, a što je u ovom zasadu naročito bitno, jer je u pitanju veoma bujna podloga, pa samim tim i nadzemni deo biljaka", zaključuje Avramovićeva.


Tagovi

Plavo prskanje Bakarni preparati Mineralno ulje Štetočine voća Opadanje lišća Jesenji tretmani Radmila Avramović


Autor

Dimitrije Jovanović

Više [+]

Student master studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U poljoprivredi se vodi načelom da uspešna proizvodnja zavisi kako od teorijskog znanja tako i od dobre poljoprivredne prakse.