• Cvetni pupoljci
  • 19.03.2020. 12:00
  • Pčinjski okrug, Vranje

Kako da agro i pomotehnikom utičemo na formiranje cvetnih pupoljaka?

Nebojša Mladenović, savetodavac iz PSSS Vranje, poručuje voćarima da koriste posrednika za smanjenje bujnosti. Što je duži posrednik, manja je bujnost nadzemnog dela, a više se formiraju cvetni pupoljci (najmanja dužina posrednika je 15 do 20 cm).

Foto: Gordana Nastić
  • 292
  • 157
  • 0

Na formiranje cvetnih pupoljaka kod voćaka može se uticati primenom izvesnih agrotehničkih i pomotehničkih mera. Jedna od njih je i izbor podloge. Obično na slabo bujnim podlogama ranije počinje i obilnije je formiranje cvetnih pupoljaka. Oni ulaze u period zimskog mirovanja sa jače diferenciranim začecima cveta tako da su osetljiviji prema mrazu. Slabo bujne podloge imaju manje razvijen korenov sistem i apsorbuju manje azota i u nadzemnom delu se jače nagomilavaju organske materije.

Bubrenje pupoljaka - toplo vreme uslovilo kretanje vegetacije

Nebojša Mladenović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, poručuje voćarima da koriste posrednika za smanjenje bujnosti. Što je duži posrednik, manja je bujnost nadzemnog dela, a više se formiraju cvetni pupoljci (najmanja dužina posrednika je 15 do 20 cm).

"Treba obezbediti i pravilan raspored grana radi dobre osvetljenosti svih delova krune i sprečavanja zasenjivanja. Svetlost je potrebna za diferenciranje cvetnih pupoljaka. To su potvrdila neka američka istraživanja gde je utvrđeno da bez direktne svetlosti ne dolazi do formiranja začetaka cveta u pupoljcima. Redovnom rezidbom reguliše se vegetativni porast i rodnost. Jača (krošnja) rezidba i prekraćivanje grana podstiču bujnost (vegetativni potencijal), a slabija (duga) rezidba i proređivanje grana podstiču formiranje cvetnih pupoljaka i rodnost", kaže Mladenović.

Fosfor i kalcijum povoljno utiču na formiranje cvetnih pupoljaka

On podseća voćare da je đubrenje veoma važno u voćarskoj proizvodnji i da bez dovoljnih količina azota uopšte ne dolazi do formiranja cveta u pupoljcima. Međutim, suvišne količine azota nepovoljno deluju na diferenciranje cvetnih pupoljaka, jer favorizuju bujnost, a raspoloživi ugljeni hidrati se troše za rastenje mladara. Dovoljne količine fosfora i kalcijuma povoljno utiču na formiranje cvetnih pupoljaka.

Dok azot favorizuje bujnost voćki, fosfor i kalcijum povoljno utiču na cvetne pupoljke

"Zaštita od bolesti i štetočina - sprečavanje oštećenja lišća i očuvanje asimilacione površine značajno je za obezbeđenje potrebne količine ugljenih hidrata za formiranje cvetnih pupoljaka. Povijanje i savijanje grana - vrši se po završetku intenzivnog porasta mladara, a to je obično u prvoj polovini jula meseca čime se favorizuje transformacija lisnih pupoljaka u cvetne."

Prstenovanje se obavlja na deblu

Povećanjem ugla grane, prema rečima Mladenovića, slabi silu polariteta (apikalne dominacije), a povećava se dejstvo sile gravitacije. Menja se cirkulacija hranljivih materija i fitohormona. Hranljive materije se kreću ascedentno i teže da zauzmu vršni položaj, čime se na grani, koja ima vertikalan položaj najjače razvijaju mladari iz vršnih pupoljaka. Takođe, pri vrhu grane veća je koncentracija stimulatora rasta, a pri osnovi koncentracija inhibitora. Dovođenjem grane u horizontalni položaj hranljive materije i fitohormoni su podjednako raspoređeni duž grane.

Povijanje izdanaka za kontrolu bujnosti!

"Prstenovanje se obavlja na deblu ili skeletnim granama radi smanjenja bujnosti. Obavlja se uklanjanjem koje u vidu prstena širine 0,5 -1 cm (prsten može da se okrene za 180 stepeni i postavi u suprotnom pravcu čime se usporava kretanje sokova. Obavlja se u prvoj polovini maja meseca. Prstenovanjem se postiže prekidanje descedentnog toka materija (floemskih sudova) i time se postiže nagomilavanje organskih materija u delu stabla iznad prstena, a tim i veće formiranje cvetnih pupoljaka", savetuje Mladenović.

Zarezi poluprstenovanja prave se u cilju smanjenja bujnosti

On dodaje da se poluprstenovanje sastoji u uklanjanju kore sa malo drveta (dubine tri do šest centimetra) u vidu polumesečnog zareza ili u vidu obrnutog slova "V" (kaplarski rez). Zarezi se prave na granama ispod grančice ili pupoljaka u cilju smanjenja njihove bujnosti. Delimičnim prekidanjem ascedentnog toka zadržavaju se ugljeni hidrati tako da se postiže povoljan odnos ugljeni hidrati/azot za formiranje cvetnih pupoljaka. Umesto prstenovanja i poluprstenovanja može se obaljati postavljanje metalnih prstenova na deblu, paranje kore debla i skeletnih grana, rovašenje (pravljenje poprečnih zareza na dva mesta sa razmakom od dva do pet centimetra).

Kako da bujne voćke više rode?

Prskanje voćaka respardantima - sintetičkim fitohormonima odnosno inhibitorima rasta. Oni utiču na smanjenje bujnosti, usporavaju rast mladara, a povećano je diferenciranje cvetnih pupoljaka.


Foto prilog


Tagovi

Prstenovanje Smanjenje bujnosti Cvetni pupoljci Nebojša Mladenović Kaplarski rez


Autorka

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.