Povijanje izdanaka za kontrolu bujnosti!

Jedna od najvažnijih mera za smanjenje bujnosti i postizanje rane rodnosti je povijanje postranih izdanaka. Posve je jasno da je prilikom formiranja uzgojnog oblika vreteno i njegove modifikacije, kod srednje bujnih i bujnih sorti (Gala , Grenii Smit, Fudži, Jonagold), potrebno odvojiti određena sredstva i vreme za povijanje prevremenih izdanaka, tek posađenog mladog voćnjaka.

Uzmimo za primer sortu Fudži (izuzetno bujna), kod koje odmah nakon sadnje moramo poviti sve prevremene izdanke ispod horizontale, ili najkasnije do kraja juna, da bi smanjili bujnost (sprečavajući da se ovi izdanci razviju u velike donje grane). Na ovaj način dodatno podstičemo i formiranje cvetnih pupoljaka. Voćari su u praksi velikom većinom izbegavali izvođenje ove mere, često to pravdajući velikim troškovima.

Izuzetna mera za kontrolu bujnosti mladih zasada

No, takve su pogreške vrlo brzo vidljive, posebno na bujnijim sortama poput sorti Fudži i Greni Smit, koje već u prvih par godina, razvijaju vrlo bujna stabla, sa jakim granama u gornjem delu krošnje. Na ovo se često u praksi odgovaralo izvođenjem jake rezidbe u periodu mirovanja, što dovodi do provociranja još većeg porasta. Ovo sve je još dodatno začinjeno ulaskom u alternativna rađanja kod sorti koje su tome i inače sklone, poput sorti Fudži i Zlatni delišes, i tako se ulazi u zatvoreni krug iz kojega je jako teško izaći. Krug neravnoteže između rasta i rodnosti.

U praksi je čest slučaj da se čak i nakon povezivanja ispod vertikale, grane na sorti Fudži vraćaju u horizontalni položaj, usled velike bujnosti ove sorte.

Povijanje u rodne pozicije

Dakle, ukoliko ovo želimo izbeći, tada je kod srednje bujnih i jako bujnih sorti obavezna mera da nakon sadnje, osim rezidbe konkurentnih grana, povijamo postrane izdanke ispod horizontale. Izdanke ne trebamo skraćivati tokom prve godine, dovoljno ih je poviti. Oštriji ugao izboja rezultira formiranjem jače grane i slabijim zametanjem plodova. Horizontalniji ugao rezultira sa kraćim granama i zametanjem više cvetnih pupoljaka.

Pendulasta pozicija prevremenih izdanaka (uzrokovana veštački, povezivanjem izdanaka ispod horizontale), rezultira formiranjem slabijih rodnih grana sa puno pupoljaka, od koji mnogi izrastu u kratke rodne izdanke (spurom). Fudži, koji nije povijen odmah nakon sadnje, vrlo brzo će razviti snažne grane koje rastu pod oštrim uglom i bit će problematično da se smesti unutar predviđenog mu prostora. Ovo kako sam već pre naglasio, dovodi do intervencije voćara, koji prikačivanjem pokušavaju zauzdati rast grana, te na tako mladoj biljci dolazi do još jačeg porasta i izazivanja.

Uprkos svemu, ovo početno povijanje grana, omogućava rani ulazak (druga i treća god.) u prvi jači rod, koji dodatno obuzdava bujnost i limitira porast grana. Ovo povijanje je najbolje obaviti u okviru mesec dana od sadnje, ali moguće je to obaviti i u junu, julu, pa čak i u avgustu, no tada je to puno teže i skuplje, jer imamo prisutne i nove izdanke i listove.

Povezivanje menja ugao rasta, zaustavlja se rast u dužinu i ima pozitivan uticaj na rodnost. Nikako nije poželjno obavljati prikraćivanje provodnice, jer se na taj način uklanja znatan deo drveta proizveden u rasadniku i menja se prirodni balans i grananje. Čak i kada se posadi šiba, bolja je opcija koristiti hormone, kako bi granali sadnicu. Idealno bi bilo posaditi knip sadnicu sa 10 plus prevremenih izdanaka, svaki dug 25-40 cm, na visini od 70 cm na više, a sve izdanke koji se nalaze ispod, potrebno je odstraniti.