Kako i zašto orezivati korenje voćaka?

U intezivnoj voćarskoj proizvodnji, naročito u proizvodnji jabuke, kruške i trešnje, jedna od preporučenih pomotehničkih mera jeste rezidba korena, odnosno podsecanje žila korenovog sistema.

Cilj je prvenstveno smanjenje bujnosti stabala, jer se redukuje apsorpciona površina korena, ali ova mera doprinosi i porastu diferenciranja (obrazovanja) cvetnih pupoljaka. Rezidba korena može se obaviti sa jedne strane ili ređe sa obe strane rednih stabala u jednoj godini.

Izvodi se pomoću specijalnog noža za podsecanje korenovog sistema, montiranog na traktoru i na udaljenosti od 30 do 40 cm ili 40 do 60 cm od korenovog vrata stabla, odnosno reda stabala, na dubini do 30 cm.

Kada je vreme za podsecanje?

Preporuka je da se ova mera primeni na samom kraju vegetacije (najčešće u novembru) ili pred početak naredne vegetacije (u martu). Rezidba korena pred kraj intezivnog porasta mladara, tokom vegetacije, može izazvati negativne posledice koje se prvenstveno odnose na visinu prinosa i kvalitet plodova u tekućoj i narednoj vegetaciji.

Danas se najčešće primenjuje u savremenim zasadima jabuke, trešnje i kruške.

Sadnja voćki: Treba li skraćivati korenje i nadzemni deo sadnica?

Da bi bila uspešna, kod jabuke se mora skombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba  i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često primenjuje pri uzgoju jabuke pod protivgradnom mrežom, čime se smanjuje vršni rast provodnice pre nego što dostigne visinu protivgradne mreže.

Često posledice budu i sitniji plodovi. I ovu meru rezidbe korena treba prilagoditi lokaciji (zemljište, klima, navodnjavanje) i sorti (krupnoplodne ili sitnoplodne sorte, u ovom slučaju jabuke).

Efekti rezidbe korena

Osim navedenog, rezidba korena daje nam sledeće rezultate:

• Utiče na smanjivanje alternativne rodnosti, kao i na diferencijaciju cvetnih pupoljaka. Rezidbom korena moguće je poništiti negativan uticaj plodova na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvariti redovniju rodnost;
• Doprinosi stabilnijem i boljem prinosu;
• Omogućava intenzivan rast zapremine žiličastog korena - apsorpcija gvožđa i cinka u samim plodovima jabuke nije u direktnoj vezi samo sa dužinom korena, nego i sa volumenom žiličastog korena;
• Omogućava lakše usvajanje mineralnih hraniva (azot, fosfor, kalijum, kalcijum, bakar, magnezijum, zink, mangan) koja su neophodna za rast i razvoj biljke (ploda).

Kako je obaviti?

Za rezidbu korena koristi se oštri nož pričvršćen na radni organ traktora. Nož može biti ravan ili zakrivljen.

Kod jabuke se primenjuje tehnika i dubina zasecanja najčešće 30 do 50 cm unutar međurednog prostora - sa jedne ili obe strane reda, a dubina zasecanja je 25 pa čak do 40 cm, najčešće na dubini zemljišta od 30 cm.

Radovi u voćnjaku tokom jeseni

Osim u novembru i martu-aprilu, izuzetno se može izvesti sredinom ili krajem juna u slučaju kada je malo zametnutih cvetova (na primer alternativno ili naizmenično rađanje) i kod krupnoplodnih sorti. Takođe, u godinama dobrog zametanja cvetova i kod sorti  srednjih i krupnih plodova (naročito ako nema mogućnosti navodnjavanja).

Negativni efekti?

Rezidbu korena, kao i nadzemnog dela, treba sprovoditi stručno i u pravo vreme, jer se pokazala efikasnom za smanjenje vegetativnog rasta, ali je zabeležen i negativni efekat na masu ploda i sam prinos.

Naime, ne daje jednake rezultate u svim godinama. U principu, rez korena dobro je sprovesti u godinama niže rodnosti, a veće bujnosti. Loše sprovedena (u pogrešno vreme ili prejako) može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, veliki udeo manjih plodova, a može prouzrokovati i jaku mrežavost plodova.

U sušnim godinama moguć je i stres od suše. U svakom slučaju potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih posledica.