Odgovor na oba pitanja je - potvrdan. Ipak, na šta treba paziti prilikom skraćivanja korenja i reza nadzemnog dela?
Česta dva pitanja koja postavljau voćari hobisti je - treba li pre sadnje skratiti korenje sadnice voćke kao i da li treba obaviti rezidbu nakon što je posadimo.
U knjizi Opšte voćarstvo, profesor dr Ivo Miljković upozorava kako se pri vađenju sadnica iz trapa ili direktno iz rasadnika vrlo često primetno povredi korenova mreža. Takvi su preseci nepravilni, pa su i rane velike.
Miljković savetuje da je pre sadnje potrebno oštrim voćarskim nožem zagladiti rane na debljem korenju jer se na mestima glatkog prereza, izvedenog oštrim alatom, kalus brzo zatvara i rane brzo zaceljuju.
Ističe da tanko, vlasasto korenje nije potrebno skraćivati. Što je ono dublje i bolje razgranato, to će voćke bolje porasti i brže se razvijati.
Pre sadnje obično se potope u rastvor ilovače i goveđe balege kako bi se navlažilo i obložilo česticama koje sadrže hraniva i koje povećavaju lepljivost, povezanost sa zemljištem.
Kada je reč o rezu nakon sadnje, savetuje da se odmah reže nadzemni deo sadnice. Kod jednogodišnjih bez bočnih grana skratimo na visini na kojoj želimo da razvijamo krošnju. Ako su bočne grane dobro razvijene, tada od njih odaberemo, zavisno od toga koji uzgojni oblik želimo da formiramo, potreban broj grana, a suvišne proredimo.
Svakako suvišne treba odstraniti, a predugačke skratiti. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između nadzemnog sistema i korijenove mreže. Ako ne bismo rezali i odstranili suvišne izbojke, voćke bi se osušile jer oslabljen korenov sistem ne bi slao nadzemnom dovoljno vode i hraniva.
Kakav ćemo rez obaviti posle sadnje, zavisi od razvijenosti, odnosno kvalitetu sadnice i izboru uzgojnog oblika.
Tagovi
Autorka
