Kako orezati voćke u zavisnosti od sorte?

Zimska rezidba voćaka se izvodi u martu, a u velikim zasadima, a u kojima se ne može obaviti u martu, orezivanje je u jesen i preko zime, sem u dane s mrazom. Grančice i grane odbačene zimskom rezidbom (od otpadanja lišća - novembar mesec do početka vegetacije - početak ili sredina aprila meseca) ne sadrže mnogo rezervnih organskih materija. U mnogome ova rezidba zavisi od vrste, ali i sorte voćaka.

Ako se režu rodne voćke, jabuke i kruške, onda je neophodno da se vodi računa i da se ne remeti oblikovani skelet. Zato se treba kloniti od rezanja skeletnih grana prvog i drugog reda. Samo treba urediti njihove vrhove, ako su otišli preterano u visinu. To se čini prevođenjem vrha na neku bočnu grančicu, koja se razvija van unutrašnjosti krune. Međutim, na granama trećeg reda može da se obavlja rezidba i to isključivo proređivanjem letorasta, uklanjanjem loše raspoređenih, tako da razmak između letorasta bude oko 20 do 25 cm, a da oblik orezane grane dobije izgled "riblje kosti".

Pored procentualne zastupljenosti rodnih pupoljaka važna je i količina rodnih pupoljaka, koja se procenjuje od stabla do stabla voćke. Bitno je i poznavanje vegetativnog porasta u prethodnoj godini, što se ocenjuje na osnovu dužine letorasta.

Rezidba jabuke

Normalan rast jabuke je kada jednogodišnji letorasti dostignu 40 do 50 cm. Rezidbom se mora ostaviti dovoljan broj letorasta, da bi se na njima u toku godine formirale kvalitetne rodne grančice koje će doneti rod naredne godine. Ako ih ima mnogo prorede se i ostave samo one umereno bujne. U donjem delu krune se ostavljaju razvijeniji jednogodišnji letorasti dužine 50 - 60 cm, dok se u gornjem delu odabiraju kraći, do 40 cm.

Posle prosvetljavanja krune i regulisanja broja jednogodišnjih letorasta, zavisno od količine i stanja rodnih pupoljaka, rezidbom se reguliše njihov broj. Ako se utvrdi da je procenat rodnih pupoljaka u kojima su diferencirani cvetni zametci visok, preko 60 odsto, kao i broj rodnih pupoljaka po stablu, a vegetativni porast odličan, mora se primeniti kratka (oštra) rezidba.

Tada se iz osnove izbacuju sve izrođene grančice, a za rod ostavlja dvogodišnje drvo koje je obraslo rodnim grančicama. Koliko će se rodnih grančica ostaviti zavisi od sorte i razvijenosti voćke. Na stablima jabuke kod zlatnog delišesa na dvogodišnjem drvetu ostavlja se tri do pet rodnih grančica, ajdareda i jonatana četiri do osam, a crvenog delišesa četiri do 10 rodnih grančica.

Rezidba kruške

Za razliku od jabuke, glavni nosioci rodnosti kruške su dvogodišnje grane sa naboritim i krutim rodnim grančicama, ređe vite rodne grančice. Međutim, vilijamovka obrazuje rod pri vrhu jednogodišnjih letorasta. Zimska dekantkinja i pasakrasana obrazuje kratko i razgranato obrastajuće drvo, koje na sebi nosi cvetne pupoljke. Pasakrasana ne podnosi kasnu rezidbu.

Ako se sa ovom merom zakasni na voćki se obrazuje veliki procenat tzv. partenokarpnih plodova. Ova sorta traži kratku rezidbu, kao zimska dekantkinja. Ako je procenat rodnih pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima velik ostavljaju se najviše dva cvetna pupoljka (grančice), a ako je slabiji tri do četiri pupoljka (grančice) na dvogodišnjoj rodnoj grančici. Na kratkom rodnom drvetu ostavlja se po jedan cvetni pupoljak (grančica), dok se rodni kolači (izrođeno drvo) uklanjaju.

Zimska rezidba krušaka - ostavite prozračnu krošnju

Kratku rezidbu traže i junska lepotica, julska šarena i junsko zlato. Vilijamovka i većina drugih sorti (kaluđerka, moretinijeva rana, pakhams trijumf) zahtevaju srednje dugu rezidbu. Na dvogodišnjem drvetu ostavljaju se četiri do šest rodnih grančica. Abate fetel i boskova bočica traže dugu. Na dvogodišnjem drvetu ostavlja se šest do osam, a na kratkom jedan do dva pupoljka.

Sorte krušaka osetljive na zimske mrazeve, a takve su junska lepotica, junsko zlato, butira i sorte bujnog rasta (santa marija i kaluđerka) režu se kasnije u početku razdvajanja cvasti. Kasna rezidba depresivno deluje na porast i poboljšava rodnost.

Rezidba brskve

Breskvi se prvo prosvetljava kruna. Izbacuju se polomljene i grane koje se ukrštaju i zasenjuju. Ako je vršni rast bujan, za produžnicu se uzima vršni letorast i uklanjaju svi u njegovoj blizini. Kad je vršni rast slab skeletne grane se prevode na bočni letorast. Ako nije bilo izmrzavanja za rod se ostavljaju mešovite rodne grančice, umereno bujne, dužine do 50 cm, dobro zdrvenjene i sa dosta cvetnih pupoljaka.

Palbidona kod breskve: Kako se izvodi rezidba?

One se ostavljaju na 15 do 20 cm, u vidu "riblje kosti", na skeletnim granama drugog reda. Najbolje je mešovite grančice ostavljati na dvogodišnjoj grani ili na starijim granama, ako su dobro osvetljene. Broj mešovitih rodnih grančica po stablu varira i u zavisnosti od uzgojnog oblika kreće se od 30 u gušćem do 80 grančica u klasičnom zasadu.

Majske kitice, cvetne grančice, pa i prevremene grančice, izbacuju se iz osnove. Ostavljaju se samo u slučaju ako je bilo zimskog izmrzavanja pupoljaka i kad sorte imaju pupoljke osetljive na niske zimske temperature.

Rezidba šljive

Sorte šljive koje pretežno rađaju na kratkom rodnom drvetu ("talijanka", renklode, stenlej, itd), najkvalitetnije plodove obrazuju na majskim kiticama, koje su na dvogodišnjim i trogodišnjim granama. Zato im se uvek mora ostaviti odgovarajući broj jednogodišnjih letorasta, na kojima će se u toku godine obrazovati kratke rodne grančice. Rezidbom se primarne i sekundarne grane održavaju na odgovarajućoj dužini prevođenjem na bočni letorast, ili samo izolacijom vrhova, ako je grana suviše bujna, a izrođeno drvo izbacuje ili skraćuje.

Najkvalitetnije rodne grančice požegače i većine evropskih sorata su majske kitice i cvetne grančice koje se završavaju trnastim izraštajem, a nalaze se na dvogodišnjoj grani. Neophodno je svake godine ostavljati i jednogodišnje grane, 30 - 40 cm dužine, da bi se njima u toku godine obrazovale kratke rodne grane.

Premeštanje rodnog drveta na periferiju grana se postiže stalnim skraćivanjem skeletnih i poluskeletnih grana na jednu bočnu granu i letorast, uz obaveznu izolaciju vrhova, tj. proređivanje letorasta pri vrhu grana. Obrastajuće i izrođene grančice u unutrašnjosti krune sasvim se odstranjuju ili skraćuju i izbacuju grane sa gornje i donje strane na nižim granama. 

Gde, kada i kako rezati mlada stabala šljiva?

Čačanska rodna, američke i japanske sorte, pretežno rađaju na dugim rodnim grančicama, odnosno mešovitim rodnim grančicama i režu se intezivno slično rezidbi breskve. Mešovite rodne grančice se proređuju i skraćuju za polovinu ili dve trećine kod čačanske rodne, a izrođene grane i kratko rodno drvo se uklanjaju, pogotovo u nižim delovima krune, gde se vrši i prevođenje primarnih i sekundarnih grana na nižu bočnu granu ili rodnu grančicu.