Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zaštita od olujnih vetrova
  • 18.06.2023. 16:30

Kako podići vetrozaštitne pojaseve i koje drveće saditi?

Često se u voćnim zasadima, naročito na slabo bujnim podlogama, javlja krivljenje stabala od jakih vetrova. To je naročito slučaj u ravničarskim predelima naše zemlje, ali ne isključuje i druge predele u Srbiji.

Foto: Depositphoto/dreamer4787
  • 536
  • 42
  • 0

Položaji na kojima je česta pojava jakih vetrova nisu pogodni za voćarsku proizvodnju. Ove površine mogu se koristiti u tu svrhu samo ako se organizuje efikasna zaštita od vetra podizanjem vetrozaštitnih pojaseva ili zasada. Da bi se efikasni planirali i podigli treba raspolagati kartom, koja daje dobar uvid u reljef, pravac kretanja jačih vetrova i njihovu brzinu.

Na osnovu tih elemenata planiraju se osnovni vetrozaštitni pojasevi ili zasadi, mesto njihovog podizanja i pravac pružanja. Istovremeno određuju se i pravci postavljanja unutrašnjih vetrozaštitnih ili vetrolomnih linija, koje treba da pomognu efikasnijoj odbrani.

Uloga i značaj vetrozaštitnih pojaseva

Često se u voćnim zasadima, naročito na slabo bujnim podlogama, javlja krivljenje stabala od jakih vazdušnih struja. To je naročito slučaj u ravničarskim predelima naše zemlje, ali ne isključuje i druge predele u Srbiji. Često su najugroženiji breskvici, gde su stabla iskrivljena u pravcu duvanja jakih vetrova. Iz tog razloga se obavezno planira podizanje pomenutih pojaseva, upravno na kretanje vazdušnih masa

Retki ili gusti pojas?

Iskustvo je pokazalo da je najbolje zaštitne pojaseve podizati pre sadnje voćaka, ali u krajnjem slučaju to može da se izvede i kasnije.

Oni uglavnom mogu biti dvojaki: retki, koje vetar produvava i gusti, dakle neprobojni. U prvom slučaju snaga vetra se samo umanjuje, dok u drugom vetar nailazi gotovo na živi zid, podiže se iznad zasada i docnije vraća u prvobitan položaj. Ustanovljeno je da je prvi tip bolji.

Ilustracija pojasa (foto: S. Nekić)

Rastojanje na kojem deluju zaštitni zasadi je različito. Ono je do 100 puta veće nego što je visina drveća. Zbog toga je dobro da se podižu još na jednom ili više mesta i u samom voćnjaku takozvane vetrolomne linije. Naročito je važno da se vetrozaštitni pojasevi sastoje iz više redova različitog drveća, na malom rastojanju jedno od drugog, tako da drveta bliža vetru budu niska, pa viša i u poslednjem redu najviša, jer se tada vetar najbolje lomi i duva iznad voćaka.

Koje drveće saditi?

Drveće za vetrozaštitu treba da ispunjava sledeće uslove:

  • da dobro uspeva;
  • da raste brže od voćki;
  • da nema sa voćkama zajedničke bolesti i štetočine;
  • da im drvo ima veliku upotrebnu vrednost;
  • da ne daju izdanke i
  • da im je kruna dovoljno gusta.

Jedna vrsta šumskog drveća, naravno ne može zadovoljiti sve ove uslove, zbog čega se sade razne vrste. U Metohiji najbolje se pokazalo drveće koje pripada voćarstvu: orah, kesten i leska. Svakako, korist je i od plodova ovih voćki.

U obzir dolazi i klen, jasen, breza, lipa, hrast, bagrem i drugo drveće. Zaštitni zasadi sa južne strane treba da budu 20 - 40 m udaljeni od voćnjaka, a sa severne strane 10 - 20 m. Razmak između redova kod zaštitnih pojaseva treba da bude 1,5 do dva metra, a u redu metar do 1,5 m. Žbunove šiblja, odnosno žbunaste vrste, treba saditi dva puta gušće, a redove treba postavljati uspravno na pravac duvanja. Mora se imati na umu da se vetrozaštitni pojas mora postaviti na dovoljnu udaljenost od prvog reda voćaka, kako ne bi zasenjivao voćke.


Tagovi

Voćnjaci Planiranje Pravac kretanja jakih vetrova Retki i neprobojni "pojasevi" Vetrozaštitni zasadi Vetrozaštitni pojasevi Drveće vetrozaštitnih pojaseva


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Još i danas zamiriše trešnja, u proljeće kao davno prije