U zasadima voćaka, posebno kod jabuke, na promenu intenziteta boje ploda mogu da utiču razni činioci kao što su: podloga, ekspozicija stabla i ploda, starost voćke, veličina lisne površine, uslovi ishrane, način održavanja zemljišta, primenjeni pesticidi, upotreba i delovanje fitohormona i drugi faktori.
Određivanje vremena berbe može da se proceni na osnovu boje pokožice, sadržaja rastvorljive suve materije, organoleptički ili na osnovu sile odvajanja ploda od peteljke. Ovo su vrlo važni činioci za optimalan rok berbe voća, kako bi se odredio pravi momenat za ubiranje roda.
Boja ploda najčešće se koristi kao indikator i voće treba brati kada plod dobije karakterističnu boju za tu sortu. Promena boje pokožice plodova je značajan pokazatelj jer su nijanse boje plodova srazmerne sa njihovom zrelošću.
Boja pokožice zavisi od prisustva pigmenta hlorofila, karotinoida, antocijana i drugih. U nezrelim plodovima, gde je više kisela sredina, antocijani su crvene boje dok u zrelim, koji predstavljaju alkalnu sredinu antocijani prelaze u plavu boju. Hlorofili se zrenjem ploda transformišu u karotinoide i karotene pa se osnovna boja pokožice menja od zelene do raznih nijansi žute boje.
Promena boje pokožice ploda može da se prati vizuelno, odnosno, na osnovu iskustva i prakse na terenu, ali i uz pomoć tablice boja. Sama ocena na osnovu tablice boja (one se izrađuju za određeno područje i određenu sortu) višestruko je pouzdanija. Upoređivanjem boja u ovim tablicama i boja plodova u prirodi, određuje se vreme početka berbe.
Međutim, trebalo bi imati u vidu da je boja pokožice plodova dosta promenljiva pri istoj zrelosti, što u nekim slučajevima otežava njeno korišćenje za precizno utvrđivanje optimalnog roka berbe.
U zasadima voćaka, posebno kod jabuke, na promenu intenziteta boje ploda mogu da utiču razni činioci kao što su: podloga, ekspozicija stabla i ploda, starost voćke, veličina lisne površine, uslovi ishrane, način održavanja zemljišta, primenjeni pesticidi, upotreba i delovanje fitohormona i drugi faktori.
Sadržaj rastvorljive suve materije manje je pouzdan pokazatelj za određivanje vremena berbe jer dosta varira u zavisnosti od lokaliteta, vremenskih uslova i visine prinosa. Plodovi trešnje i višnje, u većini slučajeva u vreme berbe sadrže 12 - 20 odsto suve materije. Određivanje suve materije obavlja se sa refraktometrom.
Organoleptička ocena određuje se na osnovu izgleda i ukusa i mora da bude veoma izražajna jer se nakon berbe ne poboljšava.
Sila odvajanja ploda od peteljke koristi se kao indikator za određivanje vremena berbe kod plodova koji se beru mehanizovano, uglavnom se ova metoda primenjuje kod višnje.
Intenzitet dopunske pokrovne boje ploda takođe može da se koristi kao pokazatelj stepena zrelosti ploda. Tako na primer za sortu jabuke jonatan u Švajcarskoj, napravljene su tablice za promenu dopunske boje od mrkocrvene u intenzivnocrvenu nijansu, pri kojoj bi trebalo početi sa berbom ove sorte.
U svakom slučaju, najbolje je koristiti kombinovano sve metode kako bi se odredilo optimalno vreme berbe i na taj način ostvarila najveća ekonomska dobit.
Ipak, objektivno određivanje obojenosti ploda moguće je primenom spektrofotometra i sličnih uređaja.
Nezgodno je što su ovakvi aparati relativno skupi i retko se koriste u široj voćarskoj proizvodnji. Takođe, u savremenim mašinama za klasiranje (na primer jabuka ili tropskog voća, poput limuna ili pomorandže) postoje ugrađeni senzori koji sortiraju plodove na osnovu intenziteta boje, odnosno stepena zrelosti ploda, objašnjava magistar voćarstva, Branko Tanasković, iz PSSS Čačak.
Tagovi
Autor
