Pravilno zaštitite uskladišteno voće

Bolesti plodova voćaka mogu, posle berbe, da pričine manje ili veće štete posebno u neadekvatnim uslovima skladištenja. Na stepen pojave oboljenja uskladištenih plodova, utiče veći broj faktora.

Klimatski činioci u velikoj meri pospešuju ili ograničavaju infekciju plodova patogenim mikroorganizmima. Zato je neophodno i, u zavisnosti od vrednosti uticaja spoljne sredine, vršiti kvalitetnu zaštitu voćaka u toku vegetacije. Plodovi oštećeni od grada takođe moraju neposredno posle nepogode, biti hemijski zaštićeni, kako bi se sprečila infekcija prouzrokovačima truleži plodova (Monilinia fructigena), savetuje Ivana Obradović iz PSSS Prokuplja. 

Nizak nivo kiseonika pospešuje čuvanje voća

Optimalno vreme branja plodova omogućava njihov transport i skladištenje bez pojave bolesti. S obzirom da se plodovi, što se približava vreme zrenja, omekšavaju - potrebno je odrediti optimalno vreme branja kako bi se izbegli gubici pojavom bolesti. Prilikom transporta plodovima treba pažljivo rukovati kako bi se izbegle povrede pokožice ploda, a preko njih infekcija i pojava bolesti.

Tokom životnog ciklusa ploda, nastaje i oslobađa se ugljen dioksid, voda i toplota. Čuvanje plodova u savremenim hladnjačama sa niskim sadržajem kiseonika pospešuje kvalitetno čuvanje bez pojave bolesti.

Najznačajnije bolesti na uskladištenom voću su: meka trulež plodova jabuke, mrka trulež, fuzariozna trulež, siva buđ plodova, gorka trulež plodova.

Regulišite režim čuvanja plodova u skladištu

Da bi smo zaštitili plodove voćaka u toku skladištenja potrebno je primeniti niz mera, a posebno su značajne mere zaštite u toku vegetacije, potom načinom postupanja sa plodovima u toku berbe i transporta do skladišta kao i stvaranje optimalnih uslova za čuvanje voćaka i nepovoljnih uslova za infekciju i pojavu bolesti u skladištu.

Da bi se plodovi voća dobro čuvali, u toku vegetacije treba primeniti sve mere kojima se sprečava infekcija i pojava bolesti što može da doprinese nastanku razvoja bolesti u skladištu plodova voćaka. Posebno je neizostavna zaštita plodova koja se ostvaruje u fazi početka zrenja suzbijanjem truleži plodova.

Kako prirodnim putem suzbiti štetočine voća?

Treba brati optimalno zrele (ne prezrele) plodove, izbegavati povređivanje plodova tokom branja, transporta i manipulisanja. Prilikom unošenja plodova u skladište, treba izdvojiti i odstraniti one sa simptomima bolesti. Ambalažu i skladišta treba dezinfikovati. Skladišta moraju posedovati uslove za regulisanje režima čuvanja pojedinih voćnih vrsta.

Izbor sorte ima uticaj na pojavu zaraze

Osnovni cilj čuvanja poljoprivrednih proizvoda jeste da tokom skladištenja očuvamo tržišnu vrednost proizvoda sa što manje gubitaka u kvalitetu i kvantitetu, odnosno, težini. Važno je znati kakav proizvod se može skladištiti, na koji način, namenu čuvanja i skladištenja kao i koliko dugo skladištiti određene proizvode.

 Bolesti koje se na poljoprivrednim proizvodima razvijaju nakon berbe, mogu nastati tokom vegetacije u polju usled neadekvatne zaštite, kao posledica oštećenja ploda tokom berbe, sortiranja, transport, kao i neadekvatnog čuvanja.

Sortiment biljne vrste veoma često utiče na ponašanje voća prema mnogim fitopatogenim parazitima svojom različitom osetljivošću prema patogenima, u transportu kao i tokom čuvanja u skladištu.

Pažljivo sa voćem koje ispušta etilen

Optimalno vreme berbe sa optimalnom zrelošću plodova, sa što manjim oštećenjem plodova pri berbi, pakovanje u adekvatnoj ambalaži, doprinosi da skladištenje bude što bezbednije i dugotrajnije. Korišćenje optimalnog režima skladištenja sa naglaskom na optimalnu temperature i vlažnost, sadržaj ugljen dioksida i etilena, vodeći računa da svaki proizvod određene biljne vrste ima specifične zahteve prilikom skladištenja.

Određeno voće ispušta etilen, bezbojni gas koji se proizvodi u biljnim tkivima i koji ubrzava proces sazrevanje voća. Etilen dovodi do omekšavanja plodova i gubitka hlorofila. Velika količina etilena potiče od obolelih i oštećenih plodova i on je jedan od značajnih uzroka propadanja i kvarenja plodova. Razne vrste voća ispuštaju velike količine etilena poput jabuke, kruške, breskve, nektarine. 

Da bi se smanjio negativan uticaj ovog gasa neophodno je redovno provetravanje skladišnog prostora.

Dezinfekcija kao obavezna mera

Za kvalitetno i dugotrajno čuvanje biljnih proizvoda u skladištu, veoma su važne higijenske mere koje podrazumevaju dezinfekciju ambalaže i skladišta pre samog unošenja plodova za čuvanje i sprovođenje sanitarnih mera tokom čuvanja. Čišćenje i pranje komora se obavlja kada je komora prazna pri temperaturi od oko 15 stepeni. U starim hladnjačama, zidovi komora su malterisani i krečeni pa se pri dezinfekciji skida stari i stavlja novi premaz kome se obično doda rastvor hloramina. Pranje zidova kod savremenih hladnjača obavlja se pomoću kompresora, toplom vodom pod pritiskom. Za dezinfekciju se mogu koristiti jedinjenja na bazi hlora, kvaterna amonijumova jedinjenja kao i različite smeše dezinfekcionih sredstava kao formalin, kalijum permanganat, soda.

Kako skladištiti i čuvati jabučasto voće?

Mere smanjenja rizika pojave bolesti na uskladištenim plodovima mogu biti:

• korišćenje gajbica i ostale ambalaže koja je čista, bez ostataka zemlje ili biljnog materijala
• prilikom pranja da se ne koristi kontaminirana voda
• prilikom sortiranja, pakovanja i transporta u skladišta, da se vodi računa da se ne unose plodovi sa simptomima truleži, sa oštećenjima od insekata, sa mehaničkim oštećenjima
• prilikom rukovanja plodovima voća i povrća voditi računa o higijeni rukovaoca i smanjiti mehanička oštećenja.