Kako se boriti protiv čađave krastavosti kruške u kišnoj godini?

Na listovima nekih sorti, odmah u početku vegetacije, pojave se pege (mrlje) maslinastozelene boje, obično na donjoj strani lista, koje kasnije pocrne. Čim se plodovi počnu razvijati, iste pege pojavljuju se i na njima. Mladi plodovi se deformišu i otpadaju. Na starijim plodovima nastaje pucanje ispod pega, vidi se meso, a mnogi takvi plodovi istrunu od monilije.

U pitanju je čađava krastavost kruške (Venturia pyrina).

Čađava krastavost proizvođaču jabuke iz Vranja obrala rod

Gljiva prezimljava kao i kod jabuke, u otpalom lišću i u njemu se u proleće razvijaju spore, koje vrše prvu zarazu mladog lišća.

Gljiva se skriva i u kori

Ali, u krušaka (ne u svih, ali u mnogo sorti) ovaj patogen prezimljava još na jedan način: u kori prošlogodišnjih mladara. Ta je kora raspucana, krastava, ljušti se, a pokrivena je u proleće za vreme kišovitog vremena, maslinasto - zelenom prevlakom. To su nakupine letnjih spora. Sprane kišom, čim se lišće počne razvijati, vrše na tom lišću masovne zaraze. Dakle, na kruškama je iz ovog razloga krastavost znatno ranija nego u jabuka i ako na kruški ovako prezimi, odmah je napad jak, pa su one u tom slučaju ugroženije nego jabuke.

Leti, pa sve do jeseni, bolest se dalje širi letnjim sporama, koje nastaju na zaraženim listovima i plodovima. I napad monilije je zbog pucanja plodova, napadnutih čađavom krastavosti, veći, te mnogo plodova istrune.

Neophodna rana reakcija

Čađava krastavost je ekonomski značajno oboljenje kruške. U jačem intenzitetu se javlja u područjima sa obilnim padavinama tokom leta. Fungicidni tretmani se izvode pre kiše i posle jačih kiša, kombinacijom preparata:

• a.m. ditianon u koncentraciji 0,07 %  + a.m. difenokonazol u koncentraciji 0,03 %.

Tretmane obavezno izvesti, u uslovima kišnog perioda pre kiše ili ostvarenja uslova za infekcije, u razmaku od sedam do 10 dana. U slučaju nestabilnog vremena sa padavinama može se koristiti  i a.m. folpet u koncentraciji 0,2 odsto, zatim mankozeb u količini 2-2,5 kg/ha  ili a.m. ditianon+kalijum fosfonat u količini 2,5 l/ha.

Da bi se osigurali od ranog napada krastavosti kruške, moramo ih rano prskati. Kako patogen prezimljava u mnogo sorti na prošlogodišnjim mladarima, to se ove voćke prskaju "plavo" neposredno pred kretanje vegetacije. Najčešće se uzimaju bakarni preparati u različitim koncentracijama od 0,75 do dva odsto, u zavisnosti od oblika bakarnih jedinjenja i sadržaja bakra.

Sa prskanjima se nastavlja čim kruška "krene", ali kako se ona brzo razvija, to se do cvetanja odradi još samo jedno prskanje po mladom lišću. Ostali je raspored prskanja kao kod krastavosti jabuke. Jedino se u jesen ili ne prska ili se sprovodi jedno prskanje, jer ovo voće ranije dozreva, a i manje ih napada jesenja krastavost, pod uslovom da je prethodno nije bilo. 

Pravila suzbijanja

Pravilo je u suzbijanju čađave krastavosti: treba je valjano suzbiti do početka cvetanja i tada je neće biti mnogo. Naprotiv, ako se jače pojavi do cvetanja, teško je ovu bolest zaustaviti. Treba prskati unutrašnjost krošnje, jer se tu patogen posebno razvija (više je vlage). Pored napred navedenih, za prskanje se koriste isti fungicidi kao kod iste bolesti jabuke.

Ovog leta čađava krastavost kruške je napravila veće štete, jer voćari nisu očekivali veće padavine, te nisu sproveli adekvatnu zaštitu ili uopšte nisu izvršili tretmane protiv ove bolesti.

Na šta treba paziti kod berbe i čuvanja plodova kruške?

Krastave i pegave kruške, prodajom na pijacama objašnjavaju time da su organske jer nisu tretirane. Oštećene i "krastave" jabuke su česta zabluda potrošača koju neretko plasiraju i neki poljoprivredni proizvođači. Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze sa organskim proizvodima već bi se pre moglo reći da su to zapušteni, a u najgorem slučaju i pogrešno tretirani proizvodi (u pogrešno vreme i/ ili sa pogrešnim pesticidima kao i neadekvatnim koncentracijama ili dozama primene hemijskih sredstava).

Osim toga, organsko voće i uostalom organska kruška deluje reprezentativno (boja, veličina, zdrav i kvalitetan plod). Pitanje je kako li deluje na naš organizam na krastav plod od recimo gljivica čađave krastavosti, a posle i monilije ili drugih bolesti ploda. Ispitivanja nisu još išla u tom pravcu, te takve plodove treba izbegavati za potrošnju.

Korišćena naslovna i prva fotografija u tekstu podleže Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Unported license.