Kako se podriva, a kada rigoluje zemljište za sadnju voćki?

Osnovna priprema zemljišta po pravilu se izvodi na celoj površini predviđenoj za zasnivanje zasada jabuke. Izuzetno, priprema se može uraditi i na delu površine, najčešće u trakama duž budućih redova. Ovakva priprema se može uraditi na terenima gde je postojao zasad jabuke sa protivgradnom mrežom koju su nosili betonski stubovi. Tada se bez vađenja stubova postojeći zasad može zameniti novim, a osnovna priprema zemljišta se radi posebnom mašinom.

Neplodne slojeve izbaciti na površinu

Popravka fizičkih osobina zemlje, odnosno vodnog, vazdušnog i toplotnog režima, radi se podrivanjem - rastresanjem zemlje do dubine od 60-70 cm. Vibracioni podrivači su efikasniji od običnih, jer bolje rastresaju tlo. Ako je parcela dovoljno velika za kretanje agregata, poželjno je da se podrivanje uradi u dva pravca, kažu poljoprivredni stručnjaci.

Kako obraditi i pođubriti zemljište za sadnju voćaka?

"Prvo podrivanje je nešto pliće, a drugo, koje se izvodi poprečno u odnosu na prvo, postiže zahtevanu dubinu. Ono je posebno korisno na glinovitim zemljištima gde mogu postojati nepropusni slojevi, koji se razbijaju i tako se povećava ocednost. Ovo se radi, posebno u zasadima u kojima će se stabla jabuke zalivati, uvek treba dati prednost u odnosu na rigolovanje, jer duboki, neplodni slojevi zemlje se ne izbacuju na površinu, već im se samo popravlja vazdušni i vodni režim", kaže stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSS Ruma Lazar Klještanović.

Kada je potrebno uraditi popravku hemijskih osobina tla, podriveno zemljište se ore na dubini od 30-35 cm. Cilj je da se ono izmeša sa prethodno rasturenim materijalom koji služi za popravku njegovih hemijskih osobina.

Za prolećnu sadnju, sada pripremati zemljište

Pored podrivanja, može se primeniti i rigolovanje, ali samo tamo gde postoji mogućnost za njegovo izvođenje, ali na terenima gde ne postoji mogućnost za primenu navodnjavanja. Izvodi se na istoj dubini kao i podrivanje. Najveći nedostatak rigolovanja je što se najveći deo najplodnijeg oraničnog sloja zemljišta premešta na veliku dubinu, do koje vrlo često neće prodreti korenov sistem. Osnovnu pripremu treba izvoditi kada je ono umerene vlažnosti.

"Tada je najmanja potrošnja energije, radna tela podrivača ili pluga rigolera se ne lome i ne kvari se struktura zemlje. Optimalno vreme za osnovnu pripremu zavisi od toga kada će se raditi sadnja jabuke. Za jesenju sadnju zemljište se priprema u periodu od jula do kraja septembra, a za prolećnu sadnju može i kasnije, tokom oktobra i prvoj polovini novembra", dodaje Klještanović i ističe da izuzetno za prolećnu sadnju, ako je zemljište dobre strukture, a navodnjavanje je spremno za rad odmah nakon sadnje, priprema tla može se sprovesti neposredno pred samu sadnju.

Za gajenje jabuke najbolja su duboka, rastresita, propustljiva i plodna zemljišta dobre strukture. Ona treba da budu neutralne ili blago kisele reakcije. Ako se analizom utvrdi da je ono optimalnog hemijskog sastava za gajenje jabuke onda se radi samo popravka fizičkih osobina tla.

"Ako se analizom utvrdi da je sadržaj humusa, lakopristupačnog fosfora i kalijuma niži od optimalnih vrednosti, kao i da je pH van optimalnih vrednosti, potrebno je izvršiti popravku hemijskog sastava. Popravka se izvodi unošenjem određene vrste materijala u zemljište u odgovarajućoj količini koja se izračunava na osnovu prethodno urađene agrohemijske analize", kaže naš sagovornik i dodaje da se najčešće materijal u zemljište unosi posle podrivanja, a pre oranja.

"Mere kojima se nadoknađuju nedostajući sadržaj humusa, fosfora i kalijuma zovu se: humifikacija, fosfatizacija i kalifikacija. Regulisanjem reakcije zemljišta ili pH vrednosti kisela ili alkalna se prevode u zemljišta blago kisele ili neutralne reakcije. Mera smanjivanja kiselosti naziva se kalcifikacija, a mera smanjivanja alkalnosti acidifikacija", objašnjava Lazar Klještanović.