Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Ožegotine
  • 26.07.2023. 12:00

Kako sprečiti sunčeve ožegotine na voćkama?

Na plodovima jabuka koji nisu zaštićeni lišćem, najčešće na južnom ili jugozapadnom delu krošnje, javljaju se štete.

Foto: Slavko Nekić
  • 1.004
  • 106
  • 0

Ekstremno visoke temperature utiču na pojavu ožegotina na plodovima. Štete ponekad potenciraju sami proizvođači agrotehničkim merama, koje mogu povećati opasnost od ove pojave:

  • letnjom rezidbom u voćarstvu;
  • odstranjivanjem listova u zoni plodova prilikom letnjih pomotehničkih zahvata.

Nezasenjeni gornji plod jabuke

Na plodovima jabuka koji nisu zaštićeni lišćem, najčešće na južnom ili jugozapadnom delu krošnje na temperaturama većim od 35ºC i pri visokom deficitu vazdušne vlažnosti, javljaju se štete. Ožegotine od sunca mogu se pojaviti i na listovima jabuka. U većem intenzitetu javljaju se ožegotine u voćnjacima u kojima se obavlja letnja rezidba. Nakon te mere plodovi i listovi jabuka, koji su do tada bili u seni listova i grana, koje su rezidbom odstranjene, direktno su izloženi suncu.

Pokožica listova i plodova, koji su se nalazili u seni pre letnje rezidbe, nije toliko otporna na direktno sunčevo zračenje, pa na tim delovima često dolazi do oštećenja. Štete se razlikuju od sorte do sorte, a zavisi i od fenofaze razvoja plodova.

Mreža može da pomogne (foto: J. Kuzmić)

Njihova osetljivost prvenstveno zavisi od debljine pokožice ploda, ali i od bujnosti sorte. Bujne sorte uglavnom formiraju više lišća ili veće listove koji zasenjuju plodove i na taj način ih štite od direktnog sunca.

Ožegotine se ređe javljaju u voćnjacima koji su pokriveni protivgradnom mrežom. Na deblima nastaju kao posledica prenošenja sadnica iz rastila, u kojima su se one dotle međusobno zasenjivale. Ova se pojava sprečava krečenjem debla i ramenih grana. Takođe, opasnost se smanjuje i navodnjavanjem.

Odabir boje

Za odabir idealne zaštite ništa ne treba prepustiti slučaju: čak i boja protivgradne mreže može biti presudna za donosioce odluke o tome koje i kakve će se mere sprovoditi. Zavisno od sorte voćaka i geografskog područja gajenja, potrebno je koristiti pravi procenat senčenja zasada voćaka. U regionima u kojima nema dovoljno sunca za voćne kulture koje zahtevaju veliko zračenje preporučuju se providne mreže.

Dakle, čak i boja mreže može biti presudna za donosioce odluke o tome koje i kakve će se mere sprovoditi. Međutim, na sunčanim mestima i u manje bujnim voćnjacima, tamno obojena garantuje bolji faktor senčenja i smanjuje štetu koja nastaje od sunčevih ožegotina. Uz to ovakve mreže takođe imaju duži vek trajanja. Asortiman je posebna linija od polietilena visoke čvrstoće, stabilizovane protiv UV (ultravioletnih) zraka.

Kako boja protivgradne mreže utiče na zrenje i prinos plodova?

Cena materijala za protivgradnu zaštitu i zaštitu od jake sunčeve insolacije iznosi 11.000 - 12.500 evra/ha + PDV. Potrebno je 300 - 500 radnih sati za postavljanje mreže. Za postavljanje celokupnog zaštitnog sistema treba izdvojiti u proseku 1.000 do 1.500 evra. Stubovi čine 1/3 sistema, mreže 1/3, dok sajle, ankeri, čelične žice, S kuke... ostalu 1/3. Drveni stubovi treba da su impregnisani, a mogu biti bagremovi, borovi ili od ariša.

Za novu noseću konstrukciju preporuka su betonski stubovi, dužine 4,5 m. Prilikom postavljanja stubova, ovi treba da se ukrštaju pod pravim uglom. Obavezno je postavljanje protivgradne mreže iz letnje u zimsku varijantu zbog težine snega (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012).


Tagovi

Krečenje debla i ramenih grana Ožegotine Zasenjivanje plodova Zaštita listovima Nepravilna pomotehnika Protivgradna mreža Boja protigradne mreže Mreža za zasenjivanje


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.