Kako smo prošli u 2022. godini i kako odgovoriti na izazove globalnog tržišta voća i povrća - razgovaralo se na panelu u okviru sajma AgroBelgrade.
Sektori voća i povrća su 2021. postali najdominantniji u poljoprivrednom segmentu kada je u pitanju izvoz, pa su ovi proizvodi iz Srbije osvojili i visoko vredna i najcenjenija tržišta u svetu. Očekuje se da će ovaj izvoz i u narednim godinama biti ispred izvoza žitarica, mada je u 2022. godini došlo do pada u izvozu voća, dok je povrće nastavilo rast, ali on nikada nije bio tako visok kao plasman voća u prethodnih pet godina.
"Kada je voće u pitanju, na našem najznačajnijem trištu, a to je Evropska unija, zabeležili smo pad u prošloj godini i količinski i cenovno. Na tržište Rusije smo takođe izvozili manje, ali zarada nije zabeležila veći pad. Na CEFTA tržištu i na još nekim novim smo dobro prošli", kaže direktor projekta "Velika mala privreda" Aleksandar Pavlović.
On kao objašnjenje za ovaj pad izvoza voća u 2022. godini vidi pre svega u globalnoj situaciji pre svega kada su u pitanju tržišta Nemačke i Rusije.
"Što se tiče Nemačke, prošle godine smo zabeležili pad uglavnom u zamrznutom segmentu. Ali, bitno je da polako rastu druga tržišta, u poslednjih pet godina su to Francuska, SAD, Belgija, a posle Bregzita i Velika Britanija je za nas postala jako tržište, pre svega za plasman jabuka i borovnica."
Voće jeste, prema rečima Pavlovića, najinteresantniji segment našeg izvoza, ali na samo četiri kategorije otpada 80 odsto tog izvoza. To su smrznute maline i kupine, smrznuto ostalo voće, sveže jabuke i prerađeno ostalo voće. Među drugim segmentima primetan je rast izvoza borovnice koji će se, kako se očekuje, nastaviti i narednih godina.
"Kod zamrznute maline je pad zabeležen upravo na tržištu Nemačke, od 34 odsto u odnosu na 2021. Verovatno je tome glavni razlog da se proizvodnja u Ukrajini, uprkos svemu, povećala da i oni nalaze put do tog tržišta. Kod nas je otkupna sezona bila takva da su hladnjače još uvek pune, i nismo plasirali svu robu koju imamo na lageru", kaže Pavlović i dodaje da Francuska beleži rast u ceni i to je bilo najbolje tržište za zamrznutu malinu prošle godine.
"Imali smo sjajan izvoz i za Ameriku 2021., u pitanju je bila odlična cena, ali prošle godine imamo veliki količinski pad od 53 odsto", precizira Pavlović.
Za jabuku je najinteresantnije da se naši izvoznici polako okreću novim tržištima, kao što su Saudijska Arabija, UAE, Velika Britanija.
"Zahvaljujući tome što je rađeno u proteklih pet-šest godina na stvaranju zajedničkog brenda i zajedničkoj promociji bar što se tiče jabuka, mi smo uspeli da na svetsku kartu se upišemo među velike izvoznike jabuka. Velika Britanija jeste veliko tržište za nas i ono što je bitno jeste da smo se na vreme, znači posle Bregzita pojavili kao dobar dobavljač na tamošnjem tržištu", kaže Julka Toskić iz "Serbia Does Fruit" i dodaje da su naši proizvođači kvalitetom svoje ponude i poslovnim ponašanjem bitno doprineli tome da se količine na novim tržištima iz godine u godinu samo povećavaju.
Izvoz: Zaboravimo Rusiju, nova tržišta ili da jedemo više jabuke?
Zbog postojeće globalne situacije i evropski proizvođači, pa tako i naši, pribegli su kampanjama da se poveća potrošnja jabuka i drugog voća, kao i povrća, na lokalnim tržištima. U tome veliku ulogu, kako se smatra, treba da odigraju veliki trgovinski lanci.
"Što se tiče izvoza povrća - beleži rast u poslednjih pet godina, ne toliko intenzivan kao voće u tom periodu, ali je najbitnije da se nastavlja i da se i širi, pa se, na primer, umesto svežeg krastavca sve više izvozi prerađeni kornišoni", ističe Pavlović.
"Tu, međutim, ne treba ići na smanjivanje cena nego da se uz zadržavanje kvaliteta i za domaće tržište i za izvoz, dođe do cene koja će omogučiti proizvođačima da ne samo pokriju troškove proizvodnje, skladištenja i pakovanja nego da nešto i zarade kako bi digli nove hektore ili uložili u napredak tehnologije", smatra Toskićeva.
Na sajmu AgroBelgrade učestvovalo je više od 500 izlagača iz Srbije i regiona, među kojima su proizvođači svežeg, smrznutog i prerađenog voća, povrća i grožđa, potom poljoprivredne mehanizacije i opreme, rasadnici, semenske i hemijske kuće, kao i druge kompanije iz industrije. Takođe, za posetioce su bile otvorene i panel diskusije sa temama ključnim za industriju, kao što su perspektive tržišta u 2023. godini, prilagođavanje na uticaj klimatskih promena, razvoj radne snage, digitalizacija poljoprivrede i drugo.
Tagovi
Autor
