Izvoz: Zaboravimo Rusiju, nova tržišta ili da jedemo više jabuke?

Na tržište Ruske Federacije za 11 meseci prošle godine izvezeno je jabuke u vrednosti od 62 miliona evra, što  je za 10 miliona evra manje nego u istom periodu 2021.

"Trenutno transport robe i naplata funkcionišu neometano. Problem je neizvesnost naplate nedospelih potraživanja gde je valuta plaćanja oko 40 dana, a situacija na terenu je nepredvidiva", kaže za RTS direktor Miraks agrara Aleksandra Vučković.

Interes za saradnju postoji

Posle Ruske Federacije po veličini izvoza su značajne još dve zemlje - Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Na ova tržišta je u prvih 11 meseci 2022. godine izvezeno jabuke u vrednosti od približno 14 miliona evra, što je, zapravo, nadomestilo gubitke sa ruskim tržištem. Veliki potencijal predstavlja i tržište Velike Britanije. Tokom 2022. proizvođače jabuke i izvoznike obradovala je vest da bi voće mogli da plasiraju na tržišta Indonezije i Egipta.

"Egipat, kao jedna od zemalja koja je apsolutno zavisna od uvoza kada je reč o jabukama i koja godišnje uvozi ovo voće u vrednosti od preko 300 miliona dolara, prepoznata je kao izuzetan potencijal za domaće proizvođače i izvoznike. Privredna delegacija Srbije je ovim povodom boravila u poseti Kairu. Obostrani interes za saradnju u ovom segmentu postoji, ali se i dalje očekuje realizacija Sporazuma o slobodnoj trgovini i usklađivanje fitosanitarnih sertifikata između dve zemlje", kažu u PKS.

Prehrambeni nacionalizam ili obustaviti proizvodnju?

Iako je hrana u svetu sve skuplja, proizvođači jabuke kažu da inflacija nije pratila rast otkupnih cena ovog voća.

"Prosečna prodajna cena za prvu klasu je oko 75-80 evrocenti po kilogramu i to je cena koja je slična godinama. Jabuka bi tebalo da košta bar 10 centi više da bi ovaj posao imao smisla", ocenjuje direktor Agrounije Nikola Nenadović. Zato ne čudi što se mali proizvođači odlučuju da napuste ovaj posao, zaključuje Javni servis.

Da li ste prehrambene patriote?

Ipak u našoj zemlji i dalje dominiraju zasadi pod šljivom i jabukom. Prema podacima iz knjige "Voćarstvo" autora dipl.ing.agr. Stanka Nekića iz 2021. godine, to su bile brojke od 72.000 ha odnosno 25.100 ha površina ovog voća.

"Moramo da vidimo kako da povećamo potrošnju voća u Srbiji. Naša je oko 10-11 kilograma po glavi stanovnika. To je jako malo. U Nemačkoj samo maline troše 10 kilograma po glavi stanovnika. Moramo više da promovišemo lokalne poroizvode, da se kod ljudi razvije svest o značaju korišćenja voća.

Je l vi danas čujete da neko kaže da neće da kupuje jabuku jer se jabuka mnogo prska. U proizvodnji jabuke se strogo vodi računa o momentu korišćenja pesticida. Predlagao sam da se u javnim ustanovama prednost daje našem voću u odnosu na, recimo, banane i narandže", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

^{*Proizvodnja se odnosi na plodove u ljusci}