Kako temperaturne oscilacije utiču na voćke? Šta ako dođe do oštećenja?

Veći deo protekle sedmice obeležilo je veoma toplo vreme za ovo doba godine - maksimalne temperarure su dostizale u pojedinim mestima i 20 ^oC , dok su minimalne jutarnje bile iznad 8 ^oC. Krajem sedmice, sa prvim danima vikenda, došlo je do zahlađenja i pada temperature na uobičajene vrednosti za prvu polovinu januara. Da li su i na koji način ovako visoke temperature i nagli prelazak u minus uticale na voćke? 

Pre svega, svakako nisu pogodovale voćkama sa kraćim periodom biološkog (fiziološkog) mirovanja. Broj dana za fiziološko mirovanje kod pojedinih vrsta voćaka je sledeći: višnja 45 do 60, trešnja 30 do 45, šljiva 30 do 60, breskva 45 do 60, jabuka 45 do 60, kruška 45 dana.

Značajno je istaći da temperature iznad 5 ^oC u biološkom mirovanju utiču na njegovo produženje. Pri temperaturama višim od 10 ^oC dolazi do poremećaja u formiranju generativnih (cvetnih) pupoljaka. Toplotni suficit u ovom periodu mirovanja ometa razlaganje inhibitora rasta i produžava trajanje fiziološkog mirovanja. Ne tako retko, voćke nisu dovoljno izložene niskim temperaturama što rezultira nepravilnim odvijanjem biohemijskih procesa u tkivima voćaka, što utiče na tokove razvoja ćelija, tkiva i organa u narednoj vegetaciji (opadanje cvetova, njihovo neoplođavanje, opadanje plodića ).

Pucanje kore i grana

Pri prelazu iz biološkog mirovanja u vegetaciju, dešava se prvo proces "raskaljivanja" (povećanje vode u ćelijama organa voćaka, počinje kretanje sokova...), što je bio slučaj u prvoj polovini januara. Zbog toga, u godinama kada su ispoljene više temperature u prvoj polovini januara, odnosno kada su izražena veća temperaturna kolebanja, dolazi do oštećenja na delovima stabla, koja su izložena jačem zagrevanju, u vidu pucanja kore na deblu i skeletnim granama voćaka.

Zašto su niske temperature i hladnoća neophodni voćkama?

Ova pojava je česta na južnim stranama, gde usled intezivnijeg zagrejavanja i velikih oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama dolazi do pucanja kore na deblu i stvaranja ožegotina i izmrzlina ukoliko su noći hladne, a dani topli.

U cilju što bržeg i lakšeg zarastanja ovih izmrzlina treba što pre odstraniti deo kore sve do zdravog tkiva, pa onda ranu premazati kalem voskom.

Obavezno krečenje

Da podsetim, radi sprečavanja pojave izmrzlina i "mrazopuca", na voćnim stablima treba obaviti krečenje debla i delova ramenih grana i to najkasnije do sredine januara. Zaštita krečenjem se zasniva na bazi bele boje, koja odbija sunčeve zrake i otežava zagrevanje debla, a time i kretanje sokova. 

Uklonite mumije sa stabala: Poželjno je i krečenje pre proleća

Voćke kajsije, na primer, u toplom periodu zime se brzo bude, kreće kruženje sokova i ako naglo usledi hladan period sa negativnim temperaturama od - 5 do - 10 °C, u sudovima floema i ksilema se stvaraju kristali koji razaraju sprovodna tkiva. Takva voćka živi od rezervi nekoliko meseci ili do juna meseca, kada počinju i visoke temperature i kada voćke imaju potrebu za većom količinom vode, a njena oštećena sprovodna tkiva ne mogu da je dovedu, pa nastaje krah voćke. Voćka malaksava i naglo se suši, odnosno, dolazi do apopleksije ili zelenog uvenuća kajsije.