• Krečenje stabla
  • 15.11.2020. 10:00

Zašto krečiti voćke i kako napraviti pravu smešu?

Kako navodi stručnjak za voćarstvo Živomir Nikolić iz PSSS Kruševac, krečno mleko se dobija mešanjem pet kilograma negašenog kreča sa vodom, dok se ne dobije željena gustina.

Foto: Bigstock /pryzmat
  • 4.585
  • 651
  • 2

Krečenje debla i ramenih grana je stara i jeftina mera borbe protiv mrazeva. Ova mera se prvenstveno preporučuje kod koštičavih voćnih vrsti koje brzo reaguju na temperaturne promene u toku zime. Okrečena stabla se sporije zagrevaju, jer bela boja odbija sunčeve zrake, čime se smanjuje zagrevanje kore voćaka, a samim tim i usporava kretanje vegetacije za nekoliko dana, objašnavja stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Kruševac Živomir Nikolić.

Nagla promena temperature u toku dana i noći kada je kambijum počeo aktivnost dovodi do pucanja kore, uglavnom sa južne i jugozapadne strane gde su temperaturne promene najveće.

Čemu plavo prskanje i krečenje stabla?

Kako smo ranije pisali, "sokovi" koji krenu kroz voćku, zbog naglog zahlađenja, mogu izazvati smrzavanje, koje dovodi do pucanja sprovodnih snopića, kapilara i kore, odnosno do pojave mrazopuca.

"Upravo ta mesta mogu biti u rano proleće idealna staništa za razvoj gljivičnih i bakterioloških infekcija. Krečenjem stabla pomeramo kretanje voća u proleće, pa izbegavamo štete na stablu i pupoljcima usled pojave ranih prolećnih mrazeva i naglih temperaturnih kolebanja. Ukoliko dođe do spiranja kreča, treba ponoviti krečenje krajem zime", napomenula je Lidija Vulović, stručnjak za zaštitu bilja PSSS Kragujevac, ranije u intervjuu za Agroklub.

Krečenjem se biljka štiti i od patogena

Dakle, krečenjem stabla uništavaju se i neki patogeni. Krečenje je najbolje obaviti posle tretiranja voćaka sredstvima na bazi bakra (plavo prskanje) - krajem novembra ili početkom decembra, a najkasnije sredinom januara i to po suvom vremenu i kada je temperatura vazduha nula stepeni.

Krečenje debla ima bitnu ulogu i na visokim temperaturama jer smanjuje mogučnost pojave ožegotina na kori stabla izazvanim dejstvom sunčevih zraka.

Kako pripremiti krečno mleko?

Kako navodi Nikolić, krečno mleko se dobija mešanjem pet kilograma negašenog kreča sa vodom, dok se ne dobije željena gustina. Ovom rastvoru se dodaje 500 gr kuhinjske soli i 250 gr sumpora u prahu radi boljeg lepljenja krečnog mleka za koru voćaka.

Dezinfikujte rupe za sadnju voća - krajnje je vreme za krečenje stabala

Ovako pripremljen rastvor treba da odstoji nekoliko dana. Sa ovim krečnim mlekom se premazuju debla i deo ramenih grana u dužini od 20-30cm.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Krečenje stabla Pucanje kore Negašeni kreč Krečno mleko Zaštita voća Živomir Nikolić Ožegotin Lidija Vulović


Autorka

Julijana El Omari

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...