• Višnja
  • 15.08.2020. 08:00

Kako učiniti proizvodnju višnje rentabilnom?

Cena troškova ručne berbe višnje učestvuje u zavisnosti od godine do godine i od kvaliteta višnje od 35, pa čak i do 60 odsto, što ovu voćnu kulturu, svrstava u nerentabilno voće, i dolazi do krčenje višnjika.

Foto: JumpStory
  • 482
  • 42
  • 0

Krajem juna, proizvođači višnje iz sela Vinča kod Topole i još nekoliko okolnih sela protestovali su zbog otkupne cene višnje, koja je, kažu, neodgovarajuća jer zarade nema. Proteste su organizovali na glavnom putu Topola-Rudnik, a njihovi zahtevi su stabilizacija otkupne cene koja bi, po njihovom mišljenju, trebalo da bude minimum 55 dinara za prvu klasu, odnosno 35 za drugu klasu. U vezi sa istom, negodovali su voćari na jugu Srbije.

Proizvodnja višnje u Jablaničkom okrugu, ove godine je bila na granici pozitivnosti, a neka gazdinstva su zabeležila i negativno poslovanje što nameće pitanje kako dalje poslovati? 

Protest voćara: Traže minimum 55 dinara za prvu klasu višnje i 35 za drugu

Da bi neka proizvodnja bila rentabilna, bitno je imati kvalitetan proizvod i dovoljnu količinu prinosa po jedinici površine, kao i kontinuiranu proizvodnju. Sve ove nameće primenu adekvatnih agrotehničkih i pomotehničkih mera, navodi stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Leskovac Aleksandar Mitić.

Troškovi berbe i do 60 odsto

U suštini svaka linija proizvodnje u voćarstvu mora da ima upotrebu inputa proizvodnje odgovarajuću u cilju ostvarenja prinosa i kvaliteta. Tako ne možemo smanjiti troškove proizvodnje smanjenjem upotrebe đubriva, hemije, naftnih derivata ili izvođenje agrotehničkih mera. Jedino gde možemo da smanjimo cenu proizvodnje je smanjenje troškova berbe, a to nameće, određene pripreme i određenu organizacionu i tehničku pripremu.

Cena troškova ručne berbe višnje učestvuje u zavisnosti od godine do godine i od kvaliteta višnje od 35, pa čak i do 60 odsto, što ovu voćnu kulturu, svrstava u nerentabilno voće, i dolazi do krčenje višnjika.

Smanjenje troškova berbe nameće mehanizovanu odnosno mašinsku berbu gde su troškovi berbe mnogo manji. Mašinska berba nameće neke pripreme i to u pogledu habitusa voćnog stabla i načina rezidbe. Kod mladih voćaka počinje od prve godine formiranjem visokog debla, a kod starijih korekcija krune.

Mašinskom berbom do rentabilne proizvodnje

Rezidba za mehanizovanu berbu kod rodnih stabala je duga i prvi sprat je potrebno ostraniti u zavisnosti od uzgojnog oblika ili zakratiti rodne grane iz razloga postavljanja platna ili platvorme (levka za berbu i čistača lišća). Visina debla za mehanizovanu berbu ne sme biti manja od 80 do 90 cm za nesmetanu manipulaciju prilikom berbe, a visina stablo može ići tri metra pa čak i više u zavisnosti od kvaliteta zemljišta dubine pedološkog profila, učestalosti olujnih vetrova mogućnosti navodnjavanja i drugo, ističe Mitić.

Zelena rezidba višnje - obavezna mera

Primenom mašinske berbe upotrebom nošenih ručnih tresača ili jačih se u mnogome povećava produktivnost berbe i smanjuju troškovi proizvodnje, a time i postiže rentabilna proizvodnja. Veoma je bitno za mašinsku berbu da plod višnje bude što čvršći, a to se postiže pravilnom ishranom i folijarnim tretmanima u toku porasta ploda makro i mikro elementima a u prvom redu kalcijumom i cinkom.


Povezana biljna vrsta

Višnja

Višnja

Sinonim: - | Engleski naziv: Sour cherry | Latinski naziv: Prunus cerasus L.

Višnja ima manju krošnju od trešnje i uglavnom raste kao žbunoliko stablo. Puno se proizvodi sorta oblačinska višnja pogodna za industrijsku preradu.  Najbolje uspeva na obroncima... Više [+]

Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Višnja Berba višnje Renatbilnost proizvodnje Mašinska berba Aleksandar Mitić Rezidba višnje


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...