Kako zaštititi višnje i trešnje posle berbe?

Berba višanja i trešanja je završena, a sada je potrebno nastaviti zaštitu ovih voćnih vrsta od ekonomski štetnih organizama koji mogu značajno da ugroze zdravstveno stanje zasada, savetuju iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS). 

U mnogim zasadima se na listovima mogu uočiti simptomi pegavosti lišća višnje i trešnje, usled neadekvatno sprovedenih mera zaštite u sezoni ili nemogućnosti primene fungicida u periodu pred berbu i u toku berbe. 

"Često se dešava da proizvođači posle berbe više ne štite zasade. Ukoliko nastupe padavine posle berbe i tokom letnjih meseci može se uočiti širenje pegavosti. To za posledicu može imati delimičnu ili čak potpunu defolijaciju", kažu u PIS.

Ova pojava negativno utiče na dugovečnost zasada i diferencijaciju rodnih pupoljaka za narednu vegetaciju.

Koje mere primeniti?

Kako smo ranije pisali, bolest izaziva gljiva pod nazivom Blumeriella jaapii iz roda Blumeriella. Stvara velike štete na stablima trešnje i višnje, a posebno tamo gde se uzgajaju na terenima sa većom nadmorskom visinom. Pre svega, veoma su važne preventivne mere, a to je sakupljanje i uništavanje opalog lišća i njegovo duboko zaoravanje. Od hemijskih mera primenjuje se zimsko prskanje opalog lišća fungicidima na bazi bakra, ali i bordovskom čorbom.

Kako napraviti Bordovsku čorbu?

U svim zasadima gde se uoče simptomi pegavosti, preporučuje se primena fungicida pred padavine koje se najavljuju u narednim danima, a koje mogu stvoriti povoljne uslove za ostvarenje sekudarnih infekcija. Preporuka je da se primene preparati na bazi ditianona ili dodina.

Kako kažu u PIS, u pojedinim zasadima se vizuelnim pregledom registruje i prisustvo dve vrste grinja: rđaste grinje i običnog paučinara. Proizvođačima se preporučuje redovan pregled zasada, a ukoliko uoče grinje, savetuje se primena nekog od registrovanih akaricida na bazi aktivne materije abamektin. Na ovaj način sprečava se prevremena defolijacija biljaka.