• Plavo prskanje voćki
  • 09.09.2018. 11:00

Kako napraviti Bordovsku čorbu?

Voćari, vinogradari i povrtari prilikom zaštite od plamenjače i crne pegavosti koriste gotove kombinacije preparata na bazi bakra.

Foto: spectator/Bigstockphoto
  • 5.233
  • 382
  • 0

Voćari, vinogradari i povrtari prilikom zaštite od plamenjače i crne pegavosti koriste gotove kombinacije preparata na bazi bakra (Bordovska čorba, Bakarni kreč..). Plavi kamen (bakar sulfat) je preventivni fungicid za pripremu Bordovske čorbe. 

"Plavo prskanje" je proces koji se planira i radi na jesen, podrazumeva suzbijanje patogena koji mogu da prezime u stablu drveta/kore. Osnovna karakteristika Bordovske čorbe je sposobnost prianjanja za listove i plodove voća, sporije se spira. Ukoliko se primenjuje pri visokim temperaturama može doći do opadanja u žućenja lista. Ukoliko nakon tretiranja odmah padne kiša dolazi do ožegotina na listu tretiranih biljaka.

Bolesti koje suzbija "plavo prskanje":

  • plamenjača voća;
  • antraknoza (pegavost izdanaka);
  • šupljikavost lišća;
  • ekskorioza vinove loze;
  • krastavost plodova kajsije;
  • kovrdžavost lista breskve;
  • pegavost lista;
  • krastavost plodova kruške;
  • kestenjasta pegavost maline;
  • monilioza šljive, breskve, kajsije, trešnje.
Suzbija više od preko 50 biljnih bolesti na oko skoro isto toliko biljnih vrsta. (foto: Photozi/Bigstock)

Način pripreme Bordovske čorbe

Ukoliko se voćari ipak odluče na sopstvenu izradu Bordovske čorbe ona se priprema na sledeći način:
Za pripremu 100 litara 2% rastvora Bordovske čorbe potrebno je:

  • 100 litara vode;
  • 2 kg plavog kamena; 
  • 0.8 kg negašenog ili 2.4 kg zagašenog kreča.

Negašeni kreč se zagasi u  trostruko većoj količini vode. Od 100 litara vode iz bureta uzme se 10 litara da se razmuti kreč i 10 litara da se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti procedi se kroz ređu krpu (gazu) i vrati u bure dok se ne sjedini i stvori krečno mleko. Kada se plavi kamen rastopi, sipa se u bure sa krečnim mlekom.

Preporučuje se da se plavi kamen uvek sipa u bure sa krečnim mlekom a ne obrnuto kako se radi u praksi. Neće biti greška ni ako se sipa krečno mleko u plavi kamen jedino se takva čorba brže taloži i bude slabijeg kvaliteta.

Poželjno je da se mešavina koristi odmah po pripremanju, jer prilikom stajanja ona gubi fungicidno dejstvo. Međutim može se stabilizovati dodavanjem 250 gr šećera na 100 litara čorbe ili 1 litar prokuvanog mleka. Tada dobijamo Bordovsku čorbu koja je modre boje. Kada imamo pravilan odnos Plavog kamena i kreča dobijamo smesu neutralne reakcije koja daje najbolje rezultate u zaštiti biljke.

Karenca kod stonih sorti vinove loze je 21 dan, a kod vinskih sorti je 28 dana.
Da li je bordovska čorba neutralne reakcije može se proveriti jednostavnom primenom lakmus papira. Kod pravilnog načina primene čorbe lakmus papir poplavi. 

Ono što stručnjaci smatraju nedostatkom kod Bordovske čorbe jeste nemogućnost njenog mešanja sa drugim pesticidima, posebno ne sa insekticidima. Tako se dolazi u situaciju da kod zaštite vinove loze od plamenjače i grožđanog moljca moramo vršiti dva posebna tretiranja. Dozvoljena je njena primena i u procesu organske proizvodnje.

Poreklo i naziv Bordovske čorbe

Bordovska čorba se smatra prvim preparatom za zaštitu biljaka. Otkrivena je u francuskoj pokrajini Bordo poznatom vinogorju. Profesori Milardet i Gayon otkrili su bordovsku čorbu, a godine 1885. saznali smo i prve zvanične rezultate o njenom fungicidnom delovanju. U današnje vreme ova "čorba" suzbija više od preko 50 biljnih bolesti na oko skoro isto toliko biljnih vrsta. 


Tagovi

Plavo prskanje Bakar Bordovska čorba Vinova loza Voćnjak Plamenjača


Autorka

Verica Matić

Verica Matić

Verica je administrator Agroklub portala. Diplomirani je menadžer u turizmu - master, a "zalutala" je i pronašla se u poljoprivrednim vodama. Veruje u tradicionalne vrednosti i digitalne trendove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi