• Organska malina
  • 12.04.2020. 12:00
  • Zlatiborski okrug, Užice

Ko su momci koji su proizvodnju organske maline podigli na viši nivo?

Svetislav Mlađenović i Aleksandar Stanković iz Užica od 2018. godine zajedno sa svojim kooperantima, poljoprivrednim proizvođačima organske maline uzgajaju, otkupljuju i plasiraju ovo voće i ne plaše se konkurencije.

Foto: Zvezdana Gligorijević
  • 676
  • 168
  • 0

Svetislav Mlađenović i Aleksandar Stanković su direktori u jedinoj firmi u užičkom kraju "Master fud", koja je sertifikovana za bavljenje organskom proizvodnjom.

"Naši poljoprivredni proizvođači su dokazali da nema nikakve značajne razlike u prozvodnji organskog voća, odnosno maline i komercijalne maline. Razlog je što je organska proizvodnja na visokom stupnju tehnologije i daleko je odmakla u poslednjih deset godina. Preparati koji se mogu koristiti po zakonu su na bazi biljnog porekla i toliko su zdravi da se jednostavno mogu popiti, te se mogu poprskati po voću i voće se može odmah jesti", objašnjava Aleksandar Stanković.

Pravci organske hrane

Prema njegovim rečima osnovni ciljevi bavljenja proizvodnjom organske hrane može se podeliti u nekoliko pravaca. Prvi je očuvanje životne sredine i produženjem mogućnosti bavljenja bilo kojom proizvodnjom u narednom periodu. Kako kaže, ovde nema konstantnog trovanja zemljišta; prskanja, zaprašivanja i prihranjivanje supstancima koje se polako izbacuju iz upotrebe u Evropi.

Da li organska proizvodnja ima budućnost u Srbiji?

"Drugi pravac je proizvodnja namirnica koje imaju tražnju na evropskom tržištu. Komercijalni proizvodi su pod velikom konkurencijom na tržištu. Do pre deset godina proizvodnju maline smo imali mi i Poljaci, a danas se proizvodi i na Kosovu, u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Mađarkoj, Poljskoj, Letoniji, Litvaniji, Ukrajini i drugim. Zato, srpski proizvođači imaju strahovit pritisak od inostrane konkurencije. Naš proizvod je bolji od njihovog, ali je toliko skuplji da se ne isplati strancu da pre kupi naš proizvod po toj ceni nego, na primer, u Poljskoj, koji je jeftiniji", kaže Stanković i dodaje da kada nestane te maline, oni će da kupe našu.

...a kad nestane strane, kupiće našu malinu

"Ima tržišta koja isključivo traže našu malinu, ali to je toliko malo da mi ne shvatamo da smo izgubili tu trku. Srpska maline je i dalje tu, ali nismo ni blizu mesta na kojem smo nekada bili. Zato je organska proizvodnja maline i jagodičastog voća naša šansa."

Organska malina imaće zagarantovanu cenu?

Naš sagovornik navodi da je treća prednost u uzgajanju organske maline profitabilnost. Organski proizvodi su profitabilniji od komercijalnih proizvoda. Mogu se prodati po znatno većoj ceni. Upoređujući komercijalnog i organskog proizvođača, u budućnosti će organski proizvođač, smatra, biti u mnogo boljem položaju.

"Imaće zagarantovanu cenu. Prošle godine je bila 223 dinara, što je za oko 60 dinara više od komercijalne maline. Takođe od Grada Užica dobili su po 150.000 dinara subvencije i imaju veći povraćaj na osiguranju. Kada se sve sabere organski proizvođač je malinu prodao u proseku za oko 300 dinara po kilogramu, dok je prinos isti kao kod komercijalne maline", kaže Stanković.

Master fud ima 33 sertifiovana proizvođača

Svetislav Mlađenović je dodao da njihova firma pruža svu potrebnu podršku; imaju svoje agroinženjere i agronome koji savetuju kooperante 24 časa dnevno. To je, kaže, kompleksan posao koji se radi isto kao komercijalni, ali mora više ljudi da se udruži da bi bilo na pravi način urađeno. Sve ovo se radi da bi taj poljoprivredni proizvođač imao sertifikat.

Šta se krije iza dobre sertifikacione kuće?

"Neznanje je naš najveći neprijatelj. Ljudi ne razumeju da organska proizvodnja nije da zasadiš, pa ništa ne prskaš i šta ti bog da. To što se tako radi je biodinamička proizvodnja, za koju ne verujem da će zaživeti kod nas. Organska proizvodnja jeste proizvodnja u kontrolisanim uslovima i kontrolisanim preparatima u kontroli procesa od početka do kraja, gde se na kraju dobija analiza svega onogo što se radilo na papiru", pojasnio je Mlađenović i dodao da "Master fud" ima 33 sertifikovana proizvođača, koji uzgajaju organsku malinu na 24 hektara površine na teritoriji Užica i Bajine Bašte.

"Naša proizvodnja je prevazišla šerpe i lonce?"

Prema njegovim rečima ovaj kraj je veoma pogodan da se bavi organskom proizvodnjom, jer odgovaraju nadmorska visina, nema zagađivača-fabrika, nema autoputeva koji bi ometali tu proizvodnju, pa čak i neke poljoprivrede, osim proizvodnje jagodičastog voća. On kaže da postoje dva puta do dobijanja setifikata i to prvi - da slušate i radite sve što struka nalaže i traje tri godine, a drugi put je da ukoliko se dokaže da je parcela zdrava onda postoji mogućnost konverzije i na taj način potrebno je godinu dana.

Firma "Master fud" je sa svojim organskim proizvodima, kao i finalnim proizvodima, bila jedna od 11 firmi koja je preko Privredne komore Srbije, predstavljena na najvećem sajmu organske hrane u Ninbergu. Oni proizvode džemove od jagode, maline, šumske borovnice i kupine, kao i od šipurka.

Restorani organske hrane su korak dalje?

"Šipurak je bio otkrovenje za neke zemlje na sajmu, jer tamo uopšte ne raste. Naša tehnologija proizvodnja džemova je prevazišla šerpe i lonce i slobodno mogu da kažem da je kao porše među automobilima. To nije proizvodnja kao što su to radile naše bake, a ni sastav nije isti. U proizvodnji našeg džema se umesto šećera koristi retifikovani grođžani šećer, fruktoza, koji se uvozi, jer se ovde se ne proizvodi, tako da je taj proizvod dobar i za malu decu i stare ljude", kaže Stanković.

U potrazi za novim kooperantima

Pored organske proizvodnje maline, "Master fud" je u projektu sakupljanja potencijalnih kooperanata za proizvodnu organske jagode.

Proizvodi od organske jagode traženiji od ostalih

"Sadnja se obavlja u maju i avgustu. Berba će biti u toku sledeće godine. U ovoj godini se pristupa sertifikaciji i pružićemo stručnu i finansijsku pomoć. Jagoda je proizvod koji je mnogo više traženiji od maline, jer je mnogo primenjivija. Imamo sertifikovane sadnice i svu agro pomoć, a nudimo i siguran plasman tih proizvoda uz zagarantovanu otkupnu cenu."

Posle 'loma' proširili aranžman?

Ova užička firma osnovana je 2007. godine u selu Gostinica gde je Mlađenović napravio malu hladnjaču od 20 tona. Posle četiri godine preselili su se u predrgađe Užica i napravili hladnjaču kapaciteta od 250 tona, da bi u 2015. godini prošili kapacitet na 1000 tona.

U poslednjih pet godina se bave otkupom i preradom jagodičastog voća, pretežno malina, a 2018. godine, kada je bio 'lom' u otkupu maline, kada su, kako kažu, robu prodavali jeftinije nego što smo kupovali, počeli su da se bave organskom proizvodnjom maline i otkupom više vrsta voća. U poslednje dve godine otkupljuju oko 25 do 30 odsto organskog voća, 30 odsto otkupljuju jagode, kupine, borovnice, šumski program, kajsije i 30 odsto 'rade' komercijalnu malinu.


Foto prilog


Tagovi

Organska proizvodnja Organska malina Organska jagoda Master fud Aleksandar Stanković Svetislav Mlađenović Sertifikovana proizvodnja


Autorka

Zvezdana Gligorijevic

Više [+]

Novinar više od 20 godina. Kao dopisnik pokriva veliki deo Zlatiborskog okruga - Užice, Zlatibor, Bajinu Baštu, Arilje, Požegu, Kosjerić, a ponekad i ostale opštine Zapadne Srbije.