Koje su prednosti, a koji nedostaci malčiranja voćnjaka?

Malčiranje ili nastiranje (zastiranje) zemljišta u voćnjacima, stara je agrotehnička mera koja se od davnine primenjuje sa više ili manje uspeha, stoji u knjizi Opšte voćarstvo, prof.dr.sc. Ive Miljkovića koji pojašnjava da pod malčom podrazumevamo nasatiranje ili prekrivanje zemljišta u voćnjacima organskom materijom koja će postepeno truljenjem obogaćivati zemljište humusom. 

Šta koristiti? 

U ovu svrhu se mogu koristiti trulo seno (engl. mulch), slama, piljevina, treset, pleva, lišće, kukuruzovina, nedozrelo stajsko đubrivo, pokošena trava ili biljke za zelenišno đubrivo, biljni otpaci i sl. 

Pod malčom se aktiviraju mikroorganizmi i fauna (najčešće gliste) zemljišta. Na taj se način ono postepeno obogaćuje humusom te mu se popravlja struktura i ostala fizička svojstva. 

Ako se malčira organskom materijom koja je bogata celulozom, kao što je slama, tada se u zemljištu primetno smanjuje količina azota. Mikroorganizmi koji razgrađuju celulozu koriste se azotom za izgradnju svog tela i svoje životne potrebe. U tom slučaju zemljište treba dodatno đubriti azotnim đubrivima, savetuje Miljković. 

Ovo je vrlo korisna agrotehnička mera, ali može da ima i neke nedostatke. 

Više je prednosti

• Sprečava se prekomerno isparavanje vlage iz zemljišta pa voćke manje trpe od suše. 
• Poboljšano je akumuliranje atmosferske vode (kiše) u zemljište jer je uopšteno, a posebno na nagnutom terenu smanjeno površinsko oticanje. 
• Smanjena je erozija, odnošenje i ispiranje hraniva i sitnih čestica zemljišta. 
• Onemogućava se razvoj korova pa nema potrebe za obradom.
• Popravlja se struktura zemljišta u voćnjacima zbog trajnijeg nakupljanja humusa. 
• Poboljšano je primanje kalijuma i fosfora iz zemljišta, a i nekih drugih hranljivih elemenata. 
• Popravlja se toplotni režim zemljišta i štiti korenje od izmrzavanja. 
• Smanjuje se kontaminacija i oštećenje opalih plodova neposredno pre berbe. 
• Omogućen je lakši pristup voćjaku u svako doba, a posebno posle kiše kada je potrebno ući sa prskalicama radi brže i učinkovite zaštite od bolesti i štetočina. 
• Od posebnog je značaja u područjima gde tokom vegetacije ne pada dovoljno kiše ili gde je raspored padavina nepovoljan, a nemamo uslove za navodnjavanje. 

Koji su nedostaci?

• Postoji opasnost, odnosno mogućnost štete od požara. 
• Ispod malča i u malču su vrlo povoljni uslovi za razvoj poljskih miševa i drugih glodara koji oštećuju korenovu mrežu. 
• U malču mogu da prezime štetočine koji se na proleće razvijaju u većoj meri. 

Koje voćke ga vole - kada i kako malčirati?

Malčiranje zemljišta u voćnjaku bolje podnose jezgraste voćke kao što su jabuka i kruška, zatim jagode, maline, ribizle i borovnice, a lošije koštičave voćke kao što je breskva. 

Zemljište se može malčirati u svako doba godine, a najčeće se obavlja u proleće, posle prolećne obrade, pojašnjava Miljković. 

Sezonska prognoza: Čeka nas proleće toplije od proseka, a sa njim i suša?

Debljina sloja malča se kreće od 10 do 15 cm, ako se koristi slama, trulo seno ili trava. Treba paziti da se ne nastre uz samo deblo nego se uz njega ostavi nenastrti sloj zemljišta oko 40 do 50 cm. To je važno kako bi se uticalo na smanjenje eventualne štete od miševa i drugih glodara koji se naseljavaju ispod malča, a zatim glođu koru debla i debljeg korenja uz deblo. 

Treba imati na umu da malčiranje utiče na pliće rasprostiranje korenja voćke.