Koje zelenišno đubrenje možemo primenti u voćnjaku i od čega to zavisi?

Zelenišnim đubrenjem se reguliše vodni i vazdušni režim i istovremeno popravljaju fizičke osobine zemljišta, odnosno čini ga strukturnijim. Reguliše se i toplotni režim zemljišta i skoro u svim slučajevima umanjuje opasnost od zimskih mrazeva. Takođe, zelenišnim biljkama sprečava se ispiranje hranljivih materija, provetrava zemljište do dubine korenovog sistema voćaka.

Osim toga, pojedine biljke imaju mogućnost azotofiksacije i ostavljaju u zemljištu voćnjaka izvesnu količinu azota. Ovo đubrenje, primenjuje se u mladim voćnim zasadima, u kojima se još nisu sklopile krošnje stabala.

Izbor kultura zavisi i od osobina samog zemljišta

Primenju na strmim terenima, čime se sprečava erozija zemljišta u voćnjacima. Osim toga, njime se pospešuje i uništavanje korova, a jeftinije je nego korišćenje ostalih organskih i mineralnih đubriva u voćnjacima.

Izbor kultura za zelenišno đubrenje zavisi i od osobina samog zemljišta. Ukoliko je godišnja količina padavina niža od 500 do 600 mm ne primenjuje se.

Usev lupine: Tri namene visokovredne biljke

Za peskovita i beskrečna zemljišta neutralne-slabo kisele reakcije najbolja je lupina. Ona se u toplijim krajevima seje u jesen u količini od oko 180 kg semena/ha površine međuredova zasada. Daje pet do šest vagona zelenišne mase. Zaorava se kad je većina biljaka u cvetu, odnosno početkom juna.

Zaoravanje u jesen ili proleće

Za laka zemljišta sa dovoljno kreča koriste se grahorice - maljava i panonska, u količini 140 kg semena/ha. Pošto znaju da poležu, obično se seju u smeši sa ražem i ovsom (količina njihovog semena je 50 - 60 kg/ha). Sa njima je moguća setva sredinom leta (jula i avgusta) ili u jesen, pa je shodno tome zaoravanje biljne mase u jesen ili proleće. Spadaju u azotofiksatore zbog simbioze sa korenskim bakterijama-nitrifikatorima, pa za sobom ostavljaju značajne količine azota u zemljištu (60 - 80 kg N/ha).

Za kisela zemljišta centralne i zapadne Srbije (pH = 4,7), kako za jesenju i prolećnu setvu pogodan je i stočni krmni grašak u količini 140 kg/ha. Biljka se brzo razvija i daje velike količine mase. Potpada pod azotofiksatore. Sklon je poleganju pa se seje u smeši sa ražem i ovsom (40 kg/ha). Prednost ima ozimi stočni grašak koji je otporan prema mrazevima.

Za suvlja i zemljišta iscrpljena slabim đubrenjem najpogodnija je pomenuta lupina. Ona je takođe otporna prema mrazevima, pa se seje u septembru, a zaorava u aprilu ili maju. Može se sejati u martu (150 - 200 kg/ha semena), a zaorava u cvetu, početkom juna.

Facelija, soja, sudanska trava

Za brdske krajeve upotrebljava se heljda. Uspeva na svim tipovima zemljišta, a na jako kiselim može dati čak dva otkosa godišnje. Njena zelena masa se brzo raspada u zemljištu. Seje se sredinom leta u količini 150 kg semena/ha, a zaorava u jesen. Može da se seje i u martu, ali je bolja letnja setva.

Za ovaj tip đubrenja mogu se gajiti i facelija (medonosna biljka - u količini 15 kg semena/ha), soja, detelina, sudanska trava i druge.

Prilikom setve pokrovnih kultura u međuredove voćnjaka, radi pravilnijeg đubrenja zemljišta (manjeg iscrpljivanja zemljišta u hranivima) obično se zasejava svaki drugi međured. U vreme cvetanja ili formiranja mahuna, a pre zaoravanja, biljna masa se najpre povalja i isitni tanjiračama ili rotofrezama, a zatim se tako samlevena unosi u zemljište plićim oranjem ili teškim tanjiračama.

Sledeće godine zasejavaju se susedni međuredni prostori.