Koliki je vek trajanja voćaka?

Voćke, za razliku od povrća, u svoje dvorište ili voćnjak možete posaditi jednom, a plodove brati dugi niz godina. Međutim, različito voće ima i različit vek trajanja. Tako je vek trajanja jagoda tri do četiri godine, dok bi vinova loza ili maslina mogle da požive i 1.000 godina. 

Donosimo vam informacije o životnom veku 20 voćnih vrsta, a budući da biljke, jednako kao i ljudi, duže žive ako su zdrave, evo i nekoliko saveta o tome kako da vaše voćke požive što duže. 

Jabuka 10-100 godina

Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora) ono je što joj najčešće skraćuje životni vek. Uvek dezinfikujte alat za orezivanje grana jabuka kako biste izbegli taj patogen. 

Kajsija 10-30 godina

Vrlo su osetljive na gljivične patogne kada se uzgajaju na slabo dreniranom tlu. Ako ih sadite na težim, glinenim zemljištima, poboljšajte drenažu. 

Kaki jabuka 30-50 godina

Ta su stabla osetljiva na pravilnu ravnotežu hranjivih materija u tlu. Azotna đubriva treba držati na minimumu. U zemljištima sa visokim pH, kaki jabuke nemaju dovoljno gvožđa, a to rezultira hlorozom. 

Kupine 5-10 godina

Grm kupine brzo raste i ako se ne orezuje svake godine sprečiće dobar protok vazduha, što je odličan uslov za gljivične patogene na koje su kupine osetljive. 

Borovnica 30-50 godina

Borovnice rastu u hladnom, vlažnom i kiselom zemljštu sa puno organske materije. Kako bi im osigurali što duži život, mešajte jednake delove treseta i komposta, te održavajte što deblji sloj malča oko grmlja u svakom trenutku godine. 

Trešnja 10-25 godina

Stabla trešnje su, poput kajsije, vrlo osetljiva na gljivične patogene kada se uzgajaju na slabo dreniranom mestu. Ako sadite u težim glinenim zemljištima, poboljšajte drenažu. 

Citrusi 40-80 godina

U umerenim klimatskim uslovima, citrusima je najveći neprijatelj hladnoća. Za optimalan rast potrebna im je temperatura od 15°C do 30°C. U jesen i preko zime ih zaštitite omotavanjem ili ih posadite u velikim posudama, koje ćete moći da unesete u zatvoreni prostor. 

Ribizla 10-20 godina

Prirodno stanište ribizla su severne šume, što znači da im smeta toplo i suvo podneblje. Kada je u pitanju naše podneblje, ribizle sadite u hladovini. 

Smokva 30-50 godina

Smokva će najduže živeti kada njen korijen ima priliku da se isuši za vreme padavina. U slučaju da se radi o vlažnom zemljištu ili zemljištu sa lošijom drenažom, pre sadnje, tlo pomešajte sa peskom. 

Kivi 50-70 godina

Kivi ne podnosi hladne zime niti visoku vlažnost. Zimi ga zaštitite od vetra. U slučaju lošijih usova, neće dugo poživeti. 

Ogrozd 10-20 godina

Radi se o grmu iz severnih šuma, pa sa njim postupajte kao i sa grmom ribizla. Smestite ga u hlad. 

Vinova loza 50-100 godina

Vinova loza će najbolje uspevati na visoko dreniranom tlu. Kao i kod smokve, ako je to potrebno, sa zemljom u koju ćete ga posaditi, umešajte pesak. 

Dud 40 do 60 godina

Radi se o voćki koje retko neće uspeti napredovati, a omiljena su meta jelena. U slučaju da živite na području gde ima puno jelena, zaštitite ih dok ne budu visoki barem tri metra. 

Nektarina 10-25 godina

Kao i kajsija i trešnja, stabla nektarina osetljiva su na gljivične patogene u slučaju da se uzgajaju na slabo dreniranom mestu. 

Maslina 100+ godina

Stabla maslina voli rahla tla sa dobrom drenažom. Sa njima postupajte kao i u slučaju smokve i vinove loze. 

Breskva 10-25 godina

Sa breskvom postupajte jednako kao sa kajsijom, nektarinom i trešnjom. 

Kruška 10-100 godina

Kao i jabuka, kruška je najosetljivija na bakteriiznu plamenjaču. Uvijek dezinfikujte alat kod rezidbe. 

Šljiva 10-25 godina

Šljiva voli dobro drenirana tla, a osetljiva je na gljivične patogene kada se uzgaja na slabo dreniranom mestu. 

Nar 20-30 godina 

Sa stablom nara postupajte jednako kao sa smokvom, vinovom lozom i maslinom. 

Dunja 10-100 godina

Kao i kod jabuke i kruške, najosetljivija je na bakterioznu plamenjaču.

Malina 5-10 godina

Poput kupine, zahteva redovno orezivanje kako se grm ne bi zagušio i sprečio protok vazduha - prirodni lek za gljivične patogene. 

Jagode 3-4 godine

Jagoda poput pokrivača tla brzo se širi i tako sama sebi sprečava protog vazduha. Redovno uklanjajte staro lišće i vreže. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor