• Sadnja voćaka
  • 19.09.2020. 14:00

Koliki treba da bude razmak među voćem u amaterskim zasadima?

Sadnja voćnih sadnica u amaterskim voćnjacima i na okućnicama zahteva veći razmak nego u onim profesionalnim. Tako ćemo obezbediti dovoljno prostora za razvoj stabala, bolju osvetljenost, ventilaciju i formiranje cvetova, odnosno plodova.

Foto: Depositphotos/peter77
  • 314
  • 48
  • 0

Razmak sadnje voćnih sadnica u dvorištima, na okućnicama, u amaterskim i profesionalnim voćnjacima se razlikuje. Pravilno rastojanje između posađenih voćaka omogući će im da maksimalno iskoriste svoj rodni potencijal, obezbediće dobru ventilaciju, snabdevenost vodom, ishranu, kao i dovoljno prostora za ravoj korena i nadzemne mase i neometan protok prilikom izvođenja radova i berbe plodova.

Agrotehnika, pomotehnika i rezidba

Pre nego što pristupimo sadnji, potrebno je da isplaniramo koje ćemo voćne vrste saditi. Koje sorte, kakva je njihova bujnost, kakva će biti podloga na koju je obavljeno kalemljenje. Neke vrste i sorte su bujnije i zauzimaju veću površinu. Takođe, odabirom podloge utičemo na bujnost budućeg stabla. Ista sorta kalemljena na kržljavu podlogu i na podlozi sejanca daće dva različita stabla. Ono na kržljavoj podlozi biće manje dok će stablo na divljem sejancu biti veće i zahtevaće veći prostor.

Osim o voćnoj vrsti, sorti, bujnosti, podlozi, takođe moramo voditi računa o osobinama zemljišta, primenjenoj agrotehnici, klimatskim prilikama, vremenu koje možemo da izdvojimo da se posvetimo ovoj aktivnosti.

Kako posaditi voćke - od pripreme zemlje do zaštite sadnice

Suviše mali razmak između drveća će na kraju rezultirati zasenjivanjem kako sadnice rastu, a to će na kraju dovesti do smanjenog formiranja cvetova i plodova, slabijeg razvoja voćke i konkurencije među njima za vodu i hranu. Kada je razmak između njih suviše veliki, može se javiti problem sa oprašivanjem.

Razmak treba da bude takav da svako drvo ima dovoljno svetlosti i da se obezbedi slobodna cirkulacija vazduha. To će pomoći da se stabla posle padavina brzo prosuše, posebno da se prosuši krošnja i površina listova. Tako će se sprečiti naseljavanje gljivica koje izazivaju oboljenja i njihov razvoj.

Udaljenost zasađenog voća od žive ograde, živice treba biti između dva ili tri metra. Vrste koje rastu visoko i razvijaju veliku krošnju, sade se dalje od živice dok niže vrste možemo saditi bliže.

Sadnja na divljem sejancu

U zavisnosti od bujnosti sadnice jabuke sade se na udaljenost od tri do 11 metara. Na razmak između njih uticaće i primenjena agrotehnika, pomotehnika, kao i obavljena rezidba. U profesionalnim zasadima taj razmak može biti pola metra jer se sade patuljaste sorte, zatim one kalemljene na kržljave podloge. Obavlja se redovna rezidba, obezbeđeno je odgovarajuće zalivanje i đubrenje i postavljena je armatura koja pridržava stabla. U amaterskim zasadima i na okućnicama to nije slučaj.

Uzgoj stubastih jabuka na okućnici

Biraju se vrste i sorte kalemljene na nešto bujnije podloge ili na divljem sejancu zbog razvijenijeg korena koji omogućava stablima da rastu i razvijaju se bez pomoćne podrške. Bujne sorte jabuke sade se na razmak od devet do 11m, srednje bujne na pet metara, a patuljaste na dva do tri metra. Sadnice kruške se sade na razmak od pet do šest metara. Šljive i višnje idu na razdaljinu od pet, a kajsije na šest metara. Za trešnje je potrebno više prostora, čak devet metara između sadnica.

Okvirno možemo predvideti veći razmak za bujne vrste i sorte dok srednje bujne i patuljaste vrste možemo saditi na manji razmak. Bujne voćke sadimo na veći razmak, između pet i osam metara. To je uobičajeno rastojanje u amaterskim zasadima i na okućnicama. Srednje bujno voće sadimo na razmak od četiri do pet metara dok patuljaste vrste sadimo na razmak od dva do tri metra.


Tagovi

Sadnice voća Sadnja voća Pravilno rastojanje Primenjena agrotehnika Pomotehnika Rezidba voća Bujne pdologe Sadnice jabuke Bujna krošnja


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.