Kupine bez većih oštećenja od mrazeva - vreme za đubrenje i zaštitu od bolesti

Najveći problem u voćarstvu poslednjih godina, predstavljaju blage zime, kada već u februaru sa prvim zracima sunca biljke krenu sa vegetacijom, a onda ih u periodu cvetanja kada su najosetljivije, dočeka mraz. U Lozničkom kraju mrazevi su zabeleženi tokom prve nedelje aprila i tada je stradalo više od 50 odsto cvetova šljive, čiji će rod sigurno biti prepolovljen, ali za razliku od koštičavih voćnih vrsta malina i kupina imale su više sreće.

Savetodavac za voćarstvo iz lozničke PSSS Zlatica Krsmanović je rekla da kupine nisu bile toliko ugrožene ali se ne može reći da nisu pretpele izvestan stres izazvan niskim temperaturama.

Mraz i sneg nisu oštetili malinu, samo doprineli pogoršanju situacije?

"Možda ponegde ima delimičnog izmrzavanja listova ali to nisu značajnije štete jer ovo voće, kao i malina imaju sposobnost da iz svojih pazušnih pupoljaka kasnije razvijaju rodne grančice, čak i tamo gde je došlo do oštećenja", objasnila je Krsmanovićeva i dodala da se u zavisnosti od mikroklimata kupina u lozničkom kraju trenutno nalazi u fazi od pucanja lisnih pupoljaka do faze potpuno formiranih listova kada je najbolje sprovesti prve prolećne tretmane protiv bolesti i štetočina.

Adekvatnom prihranom ojačati biljke 

Iako bez većih oštećenja, kupini je neophodno u narednom periodu pružiti adekvatnu negu kako bi što spremnija i jača nastavila vegetacionu sezonu. Važno je, savetuje loznički savetodavac, da kada dođe do stablizacije vremena i povećanja temperature vazduha, proizvođači pođubre zasade i to KAN-om u vidu prihrane. Na zemljištima čija pH vrednost prelazi šest, KAN se ne preporučuje nego treba koristiti đubriva sa dodatkom sumpora. 

Pod pretpostavkom da su poljoprivrednici uradili analizu zemljišta preporučenu dozu đubriva, treba rasporediti i tri doze a prvu, obično u količini od 100 kg po hektaru razbacati u narednih deset dana. Sledeća prihrana sledi kada se pojave prvi cvetovi, a treća kada plodovi počnu da rude, dobijaju boju.

Đubrenje će prema njenim rečima biti veoma važno u ovom momentu, pored tretmana protiv bolesti i štetočina, kako bi ovo ali i ostalo voće, uz pomoć dodatih količina neophodnih elemenata nadoknadili sve ono što su im stresni uslovi odneli.

Opasnost od malinine muve

Ovo je prema rečima savetodavca za zaštitu biljaka Jelene Nevzatović ujedno i poslednja prilika da proizvođači pregledaju svoje zasade na prisustvo gukastih zadebljenja koji nastaju kao posledica prisustva malinine muve - galice i takve lastare treba izneti iz zasada i spaliti, a sledeći tretman protiv ove štetočine sprovesti kada bočni izdanci dostignu dužinu od 10 centimetara i to sa sistemičnim fungicidima.

Nevzatovićeva je ukazala i da sa porastom temperatura u zasadima ovog voća može doći i do pojave grinje i to zimskih formi i da je zato neophodno redovno obilaziti zasade, a da čim dođe do neke promene reaguju na vreme akaricidima. Savetuje voćare da raznim biostimulatorima kao i prihranom pomognu kupini i poprave njeno stanje i smanje uticaj stresa koji u većoj ili manjoj meri ostavi posledice po biljke. 

Minimum agrotehničkih mera mora se ispoštovati

Veoma česta variranja otkupne cene ove voćne vrste, navodi proizvođače da se veoma nedgovorno ponašaju prema svojim kupinjacima jer jednostavno nemaju zaradu jer im je svako ulaganje sredstava i fizičkog rada u stvari gubitak. Brojni su proizvođači u lozničkom kraju koji su svoje zasade u poslednjih pet godina, iskrčili. 

U zasade ulažu stihijski, kada je cena plodova viša onda se i potrude oko biljaka i suprotno. Stručnjaci iako razumeju probleme oko cene istuču da se minimum agrotehničkih mera u zasadima mora ispoštovati. To je shvatila i Vesna Vasić iz Lipničkog Šora koja pored maline koja je njoj i njenoj porodici osnovni izvor prihoda, nije odustala od kupine.

"Uvek bilo problema oko otkupne cene. Kad je 10 dinara, dođe ti da je zapališ i pitaš se zašto radiš? Ali sledeće godine bude 50 i više pa onda bude i zarade. Tako da smo mi odlučili da nam malina bude prioritet, a kupunu smo ostavili na 10 ari, da je održavamo, negujemo onako baš kako treba", kaže Vasićeva i dodaje da sorta loh nes na ovoj površini da i do četiri tona ploda u sezoni.

Niska cena kupine krči zasade po Srbiji

"Prošle godine cena od 50 - 55 dinara bila je odlična. I mi smo negde našli računicu, zasad do 10 ari koji možemo nas četvoro da obradimo i oberemo, bez veće muke. Svako ulaganje nam se do sada isplatilo", rekla je naša sagovornica, ali da ipak ne razmišljaju o proširenju, bar za sada.