Lake i dobre makaze, volja i znanje - sve što vam treba prilikom rezidbe voća

Na pragu je još jedna vegetaciona sezona, ali radovi u voćnjacima ni u zimskim mesecima ne izostaju. Od svih zadataka i obaveza posebnu pažnju treba posvetiti rezidbi. 

S obzirom na to da predstavlja važnu pomotehničku meru koja se blagovremeno, pravilno i redovno treba primenjivati u voćnim zasadima, bitno je istaći da je ne može baš svako ni obavljati. Osim poznavanja voćne vrste koja se orezuje, postoji niz faktora koji utiču na njen kvalitet.

Prema rečima savetodavca za voćarstvo Mihajla Žikića iz PSS Zaječar razlikuju se dva tipa rezidbe: uzgojna i rezidba za rod.

"Uzgojna se obavlja u prve tri do četiri godine radi formiranja krune, dok se rezidba za rod obavlja kada voćka krene da rađa i to u svrhu regulisanja plodnosti, kvaliteta roda i održavanja uzgojnog oblika", ističe Žikić i dodaje da se voćne vrste ne režu na isti način zbog pozicije rodnih pupoljaka na rodnim granama.

Koje temperature su idealne za rezidbu?

Kako dalje napominje, kod jabučastih voćnih vrsta rodni pupoljci su na vrhovima rodnih grana, a postoje i takozvani rodni kolači, dok se kod koštičavih voćki razlikuju majski buketići, kratke i duge rodne grane. Ono na šta posebno želi da skrene pažnju je činjenica da  proizvođači koji sami orezuju svoje voćnjake treba dobro da  poznaju ove morfološke karakteristike voćaka kako bi pravilno orezali zasad.

"Sa rezidbom se počinje na jesen nakon završetka vegetacionog perioda, a završava se u rano proleće kada vegetacija ponovo počinje. Stoga su idealni klimatski uslovi za obavljanje ove pomotehničke mere temperature od 5 do 10 ^oC, pa čak i do -2 ^oC", kaže on.

Treba istaći da se rezidbom uklanjaju sve bolesne i polomljene grane, one koje se ukrštaju i koje idu ka zemlji, dok se kod šljive i višnje vođice skraćuju radi boljeg grananja.

"Uvek je prilagođavamo zasadu, a to znači da ako je bila rodna godina, onda će biti jača kako ne bismo zasad previše opteretili rodom. Kod koštičavog voća važi pravilo da jedne godine bude jača, druge godine slabija rezidba, dok se recimo prilikom guste sadnje jabuke ona orezuje na dva okca."

Obavezna dezinfekcija makaza

Dezinfekcija makaza koje se koriste prilikom rezidbe je obavezna naročito u zasadima u kojima je prisutna Erwinia amylovora. U tom slučaju se dezinfekcija obavlja nakon svakog reza. Orezane grane se po pravilu iznose iz zasada.

"Rezidba je veoma kompleksan posao i zahteva posebnu stručnost i znanje. Imali smo dosta slučajeva proteklih godina da su proizvođači sami pokušavali da orežu zasade, međutim to je na kraju ispalo jako loše, pa je trebalo nekoliko godina kako bi se šteta sanirala. Iz tog razloga, treba da je obavljaju stručni ljudi."

Kako sprečiti širenje bolesti prilikom rezidbe voća?

Kako struka nalaže, nakon rezidbe trebalo bi zasad istretirati bakarnim preparatima kako bismo rezove dezinfikovali i zaštitili ih pre svega od bakterijskih, ali i drugih infekcija.

Važno je znanje i iskustvo

Dugogodišnje iskustvo u rezidbi ima i voćar Goran Adamović iz knjaževačkog sela Vina koji je još u ranoj mladosti stekao određena znanja. Sada već decenijama reže svoje, u slobodno vreme i tuđe voćnjake.

"Jedno od osnovnih načela je formiranje uzgojnog oblika od samog početka. Ako se to ne uradi kako treba, veoma teško se kasnije to može ispraviti", naglašava Adamović.

Rezidba voćaka: "Stablo mora biti prozračno, da ptica može da proleti kroz njega"

Kako dalje ističe, ukoliko pustimo da se rodna grana izduži, onda se sokovi u njoj ne vraćaju, već grana rađa samo spolja, ali ne i unutar krošnje. Iz tog razloga je prilikom obavljanja ovog posla neophodno znanje, ali i iskustvo kako bi nam biljka uzvratila dobrim i kvalitetnim prinosom.

"Lake i dobre makaze, volja i znanje. To je sve što vam treba prilikom rezidbe", završava ovaj voćar.