Rezidba voćaka: "Stablo mora biti prozračno, da ptica može da proleti kroz njega"

Kada zasadimo voćku u jesen, što se preporučuje, ili u rano proleće, bez obzira da li se radi o šljivi, jabuci, kruški ili drugim vrstama voća, treba da znamo da je to stablo potrebno adekvatno održavati. Nakon sadnje, u naredne tri godine potrebno je formirati uzgojni oblik.

U većini slučajeva je to onaj koji sama vrsta zahteva, a moguće je formirati i željeni oblik, kao što su piramida, vitko vreteno, vaza i slično, kaže mladi inženjer poljoprivrede Aleksandar Živković.

Da svaka grana bude osunčana

Rezidba voćaka je obavezna mera održavanja koja će nam pomoći da imamo zdrava stabla, kao i dobar i kvalitetan rod. Najbolje vreme za rezidbu je od prestanka vegetacije, tzv. period zimskog mirovanja voćke, pa sve do proleća dok ne krenu "sokovi".

"Svaka voćna vrsta i sorta se orezuje na svoj način, a zajedničko za sve njih je da se rezidba sprovodi zbog proređivanja krošnje stabla da bi se uklonile grane koje samo 'troše' voćku, kao i zbog odstranjivanja suvih i bolesnih grana. Najbitnije je da svaka grana bude osunčana, nikako ne smeju jedna drugoj da ometaju svjtlost. Jednom rečju, stablo mora da je prozračno tako da ptica može proleteti kroz njega", navodi Živković osnovne razloge stručnog održavanja voćaka.

Cilj rezidbe je, takođe, da se napravi balans između rodnog i vegetativnog (lisnog) dela, kako bi voćka iz godine u godinu davala plodove, bez "sušnih" perioda. Rodni pupoljci su obično deblji, obli i stoje u kiticama na granama, pogotovo kod šljive, te na oko izgledaju više nabubreni, dok su lisni uži, šiljastiji i pljosnatiji.

"Kod savremenih zasada rezidba omogućava i prevođenje na bočne grana, a sve kako bi se omogućilo lakše branje plodova, uz uslov da se pazi na stepen raširenosti voćke zbog međuredne obrade", kaže Živković.

U našim agroekološkim uslovima dominira ekstezivan do poluintezivan uzgoj, tako da većina ljudi gaji više vrsta voćaka, svega po malo, najčešće da unuci imaju šta da uberu i da se ispeče koji kazan rakije. U takvim voćnjacima, naš sagovornik najčešće i obavlja rezidbu, a po potrebi u pomoć zove i kolege kada je u planu uređenje nekog većeg zasada.

"Savetovao bih voćare da je bolje da ne orezuju voćke uopšte, nego da to rade bez saveta stručnjaka, jer mogu imati štetu, u šta sam se iz ličnog iskustva uverio. Osnovni koraci u održavanju voćnjaka su, pored orezivanja, 'plavo' prskanje i đubrenje mineralnim đubrivom tipa 7:20:30 pred zimu, krečenje stabala do prvog razgranjenja takođe u periodu zimskog mirovanja radi dezinfekcije, kao i 'crveno' prskanje preparatima na bazi bakra i sumpora", kaže Živković.

Bez alata nema zanata

Važan element je i odgovarajući alat koji omogućava što lakši i efikasniji rad u voćnjaku. Alat, pogotovo u zasadima većim od 50 stabala, u kojima ima mnogo posla, mora biti po svojoj konstrukciji lagan, jer onaj teži zamara rezača, što usporava i sam učinak rezidbe.

"Druga važna stvar je da alat bude oštar. Svaki rez mora biti gladak, mesto reza ne sme biti nagnječeno, a grane se režu ukoso, ne vodoravno, da se voda ne zadržava na rezovima. Pre i posle svake rezidbe poželjno je dezinfikovanje alata sa 70 procentnim alkoholom jer upravo preko alata možemo preneti bolesti u druge voćnjake", ističe ovaj mladi inženjer.

Od malih nogu u poljoprivredi

Aleksandar Živković je diplomirani inženjer poljoprivrede koji ljubav prema ovoj struci gaji od malena. Osim fakultetske, ima i diplomu poljoprivrednog tehničara.

"Još se usavršavam u svom pozivu, jer čovek uči dok je živ, a stalno sam zaposlen u struci u preduzeću 'Poljoprivrednik', gde iz dana u dan od starijih kolega dobijam korisne savete i iskustva. Pored posla u preduzeću, sa ljubavlju se bavim i orezivanjem voćaka, a stečeno iskustvo i znanje rado delim", ističe mladi inženjer.