Listovi šljive i toplo vreme: Poslastica za obične paučinare i rđaste grinje

U zasadima šljiva, kod najvećeg broja sorti berba je završena, dok će berba sorte stenlej započeti u narednom periodu. Vizuelnim pregledom zasada šljiva je uočena promena boje na listovima, prenosi Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.

Pregledom listova pod binokularom utvrđeno je prisustvo pokretnih formi grinja običnog paučinara (Tetranychus urticae) kao i rđaste grinje (Aculus).

To su polifagne štetočine koje se hrane na mnogim biljnim vrstama, kako na gajenim tako i na korovskim biljkama. Hrane se na naličju listova sišući biljne sokove. U uslovima suvog i toplog vremena često dolazi do jakog napada usled čega se boja lista menja, žuti i suši se.

Podsetimo, tokom jedne godine ova štetočina može da ima preko 10 generacija. Veoma su sitni i laki, a to doprinosi njihovom brzom širenju. Sa biljke na biljku se prenose pomoću vetra, preko ruku ili odeće.

Osnovna mera prevencije pojave paučinara je redovan pregled biljaka. Nove biljke treba držati odvojeno od starih, pa tek kada se uverimo da su biljke u dobroj formi, možemo ih pridružiti ostalim biljkama. Ukoliko se primete simptomi bolesti ili oštećenja, lakše je tretirati jednu biljku nego čitavu kolekciju.

Grinje dovede do ponovnog olistavanja

U višegodišnjim zasadima intenzivan napad ovih grinja može da dovede do prevremene defolijacije i pojave retrovegetacije (ponovnog olistavanja). Time se oslabljuje vitalnost stabala koja su sklonija izmrzavanju i ranijem propadanju kao i smanjenoj rodnosti naredne godine.

Suzbijanje grinja u zasadu jabučastog i koštičavog voća

U našoj zemlji nema registrovanih akaricida u zasadima šljiva iako su one redovno prisutne i trenutno brojnost populacije i nivo oštećenja opravdava njihovu primenu. Za tu namenu mogu poslužiti akaricidi na bazi abamektina. U zasadima gde sledi berba, nikako ne treba sprovoditi bilo kakve hemijske mere zaštite.