Loše vreme za voće: Stručnjaci zabrinuti za stanje malinjaka

April mesec bio je suv i prilično hladan, što nije pogodovalo voću jer je to period cvetanja većine voćki, ali umesto da se taj proces završi za nekih deset do petnaest dana, on se produžio na gotovo čitav mesec. Tako dug period cvetanja nije dobar iz više razloga, naglašavaju stručnjaci. 

"Sada se tek vide rezultati oplodnje i ono što primećujemo na terenu je da dosta plodova opada. Tu ima i plodova koji su u fazi razvoja, ali ne mogu da se održe i to je nešto na šta ne možemo da utičemo", kaže Jovan Milinković, stručni saradnik za voćarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe Valjevo.

Nije dobro i ne može se očekivati da svi plodovi opstanu, ali ovo što se trenutno dešava umanjiće rod. Za sada puno plodova sa šljive otpada i tu se ništa ne može učiniti, jer se priroda postarala da bude tako. Ima vrsta koje su prošle dobro, ali samo u onim zasadima koji su dobro pripremljni prošle godine pred zimu i kod kojih je primenjena puna agrotehnika.

Šljivina osa je ove godine aktivnija

Milinković kaže da je ove zime dva puta temparatura bila oko -15 stepeni, ali je u nekim voćnjacima došlo do izmrzavanja delova biljke. "Na to je u pojedinim slučajevima uticao loš položaj parcele, ako je ona bila u depresiji ili ako je biljka imala dobar rod prošle godine, a nije dovoljno zađubrena i pripremljena za zimu", smatra Milinković.

Na trenutno stanje voća utiče i pojava bolesti i štetočina. Šljivina osa je ove godine izuzetno aktivna, jer je zima bila blaga, a vegetacija je rano krenula, pa su se i štetočine brzo razmnožile, tako da su i one skinule deo roda. Šljivine ose nije bilo mnogo ranijih godina, pa su se voćari ove godine opustili i mnogi su preskočili prskanje pa će i to doprineti smanjenim prinosima, ocenjuju stručnjaci.

Malinjaci u lošem stanju, prinosi manji za 40 odsto

Sneg oštetio i do 80 odsto malinjaka

Malinjaci na području sela Suvodanaje, Drenajić i Rebelj, koja se nalaze na obroncima Medvednika, pretrpela su značajna oštećenja zbog snega koji je pao izuzetno kasno i za ovo planinsko područje. Težak i vlažan sneg, za koga meštani kažu da se ne sećaju da je padao u maju, oštetio je i polomio rodne stabljike. U zavisnoti od položaja malinjaka oštećenja su i do 80 odsto. 

"Štetu je sada teško proceniti, kaže Slobodan Petrović, i dodaje da nije siguran da li će se do početka berbe biljke oporaviti. To će zavisi pre svega od vremenskih prilika, a pošto su polomljene rodne grančice šteta je nenadoknadiva za ovu godinu. "Berba bi trebalo da počne za mesec dana, pa ćemo videti koliko će roda biti", kaže Petrović. Prijavićemo i nadležnim službama štetu od elementarne nepogode, pa ćemo videti može li se nešto nadoknaditi. 

Veroljub Stanić, proljoprivredni proizvođač iz Suvodanja nije mogao da veruje da je sneg pao sredinom maja, a stanje svog malinjaka je ocenio kao katastrofalno.

"Na jednom stablu od 20 rodnih grančica ostalo je tri do četiri. Imam jednu parcelu od hektar koja je na nadmorskoj visini od oko 900 metara i tu je sneg oštetio oko 80 odsto sadnica. Prošle godine sam tu imao više od deset tona maline, a ove ako bude dve tone biće premija", kaže Stanić.

To mu je porodični posao i od toga kako kaže živi. "Do sada je mnogo uloženo, platili smo dnevnice za vezivanje i čišćenje, dve tone đubriva, sredstva za zaštitu. A sad smo došli u situaciju da za mesec dana nećemo imati šta da oberemo. 

Na mestu loma mogu nastati patogeni 

Milan Starčević iz Suvodanja ima dva hektara pod malinom u koji je do sada uloženo dosta novca.

"Nakon ovog snega biće bar 50 odsto manje roda. Pamtim da je bilo snega u aprilu pre dve godine, ali ovako kasno, da padne u maju ne sećam se. Bilo ga je bar desetak centimetara, težek i vlažan. Kasno je, za mesec dana je trebalo da počne da se bere", kaže Starčević. 

Stručnjaci napominju da se za sada šteta još ne može proceniti sa sigurnošću jer pored toga što su rodne grančice polomljene pod težinom snega, na mestu loma sada mogu nastati patogeni koji zbog toga lakše prodiru u biljku, pa je ono što se sada savetuje poljoprivrednicima da kao preventivnu meru koriste fungicide. 

Zapušteni malinjaci u valjevskom kraju

Millinković kaže da malina ovog proleća nije u dobrom stanju. "Niska otkupna cena prošle godine izazvala je revolt prizvođača zbog čega oni nisu ni ulazili u svoje malinjake. Tokom jula prošle godine bilo je dosta kiše zbog čega su se pojavili korovi, pa kako zasadi nisu očišćeni razvile su se bolesti, naročito ljubičasta pegavost izdanaka maline, koja doprinosi sušenju pupoljaka", kaže Milinković. Dodaje i da je situacija na terenu sada komplikovana i da mali broj zasada izgleda onako kako treba u ovom periodu.

U višim predelima gde se nalazi najviše malinjaka i niska temparatura je uticala da malinjaci izgledaju loše, čak možda najlošije u poslednjih 20 odina. Prinos maline bi zbog svega toga u valjevskom kraju mogao biti manji i za 50%, ali će se preciznije znati za 15 do 20 dana. Ministarstvo poljoprivrede je tražilo od PSSS da obiđe malinjake, da se sagleda stanje i uzroci, a voljni su da sa svoje strane pomognu i ima najava da će se preduzeti određene mere da se ovako nešto ne ponovi u narednim godinama.

Preporuke u proizvodnji jagoda na folijama

Najbolje jagode su ako se gaje ispod folije

Jagode koje se sada mogu naći na valjevskoj zelenoj pijaci potiču iz plastenika i to se pokazalo kao dobar način da se dobije kvalitetan i dobar rod. Stručnjaci savetuju da je najbolje da se jagode gaje na manjim površinama i pod folijom.

"Prednost je što jagoda u tom slučaju stiže ranije, a truljenje ploda je svedeno na minimum, a znatno je smanjeno i korišćenje sredstava za zaštitu. Jedino je sa porastom spoljne temperature potrebno otkriti biljke da ne bi doživele temperaturni šok", savetuje Milinković.

Jagode koje se gaje na otvorenom zbog obilnih kiša podložnije su truljenju, ali nije ugrožen samo plod nego i list. Zbog toga se moraju koristiti fungicidi koji imaju kraću karencu i koji su bezbedni za ljude. Ipak, svaki pesticid je otrov, bez obzira koliko smo pažljivi. Najbolje bi bilo da se ne koriste, a gajenje jagode pod folijom ne zahteva preveliku upotrebu preparata. Uzgajivači kažu da im je takav vid proizvodenje skup, ali mi smatramo da je bolje da se gaji tako i na manjim površinama. Sada ima i dosta preparata koji se koriste u organskoj proizvodnji i koji su biljnog, a ne sintetičkog porekla, efikasni su i bezbedniji, ali da bi se oni počeli koristiti mora se više raditi na edukaciji proizvođača.

Rod trešnje zavisi od kiše

Prve majske trešnje već su se pojavile na pijačnim tezgama i ovo je period kada one stižu. Ipak, kišno vreme u periodu zrenja može dovesti do pucanja ploda.

Trešnja nije mnogo zastupljena ni u valjevskom kraju ni u Srbiji jer maj mesec kada one stižu može biti nestabilan i ako je u vreme berbe kiša, dolazi do pucanja ploda i nema šta da se ubere. Postoje i manje osetljive sorte, selekcija je išla u tom smeru, da se smanji osetljivost na pucanje, ali se sa druge strane mora voditi računa o kvalitetu. Realno, može se dobiti sorta koja je otporna, ali nije lepa ni na oko, a nije ni ukusna.

Kod nas je najviše zastupljena sorta Burlot koja se izvozi na rusko tržište. 

Problem za izvoznike može biti pojava gljive monilinia fructicola koja izaziva truljenje i Rusi ne dozvoljavaju ulazak takve robe na svoje trežište jer ne žele da se ta bolest pojavi na njihovoj tertoriji. Na žalost kod nas je ima jer je stigla sa sadnim materijalom iz Italije.

Vinova loza miruje kad je hladno

Vegetacija vinove loze je krenula neobično rano, međutim, vinovoj lozi ne odgovaraju niske temparature i ako je ona oko 10 stepeni, biljka miruje i ne raste. Svakoga dana kada je temperatura iznad 20 sepeni, loza poraste za 5 cm. Ipak, trenuto stanje vinove loze je dobro, sada posle ovih kiša može biti problema sa korovima i oni se moraju suzbiti i mogu se stvoriti uslovi za pojavu plamenjače. 

"Kakav će biti rod voća još uvek je rano prognozirati", kaže Milinković. Za šljivu i malinu znamo da će biti ispod proseka, dok se jedino može očekiti izuzetno dobar rod kupine. 

Savet je voćarima da prate sistem prognozno izveštajne službe. Tu se prate sve voćne vrste i svi lokaliteti u Srbiji i daju se preporuke kada i šta treba da se prska i te informacije važe za period od pet dana.