• Limska dolina
  • 16.05.2019. 10:00

Malinjaci u lošem stanju, prinosi manji za 40 odsto

U Prijepolju gde se malina gaji na oko 550 hektara ove godine se očekuje svega 3.000 tona roda, jer su zbog niske otkupne cene mnogi zapustili zasade, a sve prisutnija je i pojava sušenja izdanaka maline.

Foto: Željko Dulanović
  • 196
  • 61
  • 0

U opštini Prijepolje gde se malina gaji na oko 550 hektara, ovog leta prinos će biti za oko 40 odsto manji nego lani. Zbog niske otkupne cene mnogi su odsutali od proizvodnje i zapustili malinjake, a sve prisutnija je i pojava sušenja izdanaka maline, što bi moglo da dovede do potpunog kraha ove voćarske proizvodnje kojom se bavi skoro 2.000 porodica. 

Mere za spas proizvodnje koja državi donosi oko 250 miliona evra godišnje

Bolest malinjaka registrovana je u celoj zemlji pa je Vlada Srbije na predlog Asocijacije malinara formirala stručne timove da utvrde uzroke i predlože mere za spas proizvodnje koja državi donosi devizni priliv od oko 250 miliona evra godišnje. Stručni timovi su nedavno krenuli iz Ivanjice i za dva meseca bi trebali da obiđu više od 2.500 malinjaka širom Srbije, od čega oko 40 u Prijepolju. Na osnovu prvih procena oni smatraju da se radi o propustu u primeni agrotehničkih mera u prošloj godini koja je za poljoprivrednike bila izuzetno teška, a jedan od razloga mogao bi da bude i loš sadni materijal.

"Na osnovu onoga što se može videti u zasadima, didimela je najveći uzrok sušenja malinjaka u limskoj dolini, ali ne i jedini, a ona je posledica velike vlažnosti i vlage u vazduhu prošle godine. Ova bolest se u malinjak uglavnom unosi sa zaraženim  sadnim materijalom. Pogoduju joj parcele sa lošim uslovima gajenja, na kojima nisu adekvatno primenjene sve agrotehničke mere, kao i vremenske prilike kakve su bile prošle godine", kaže za Ifet Hamzić, rukovodilac Poljoprivredne službe Opštinske uprave u Prijepolju.

Dogovorena ovogodišnja cena maline i kupine

Zasadi u nižim predelima u lošijem stanju 

Stanje u kome se trenutno nalaze malinjaci u prijepoljskom kraju, zvoni za uzbunu. Međutim, zasadi podignuti u nižim predelima, bliže Limu, u puno su lošijem stanju od onih na višim nadmorskim visinama. Stručnjaci kažu da voćari sada plaćaju danak činjenici da prilikom sadnje često nisu poštovali savete i preporuke struke.

"Struka se mora poštovati, kao i preporuke koje se odnose na uslove sadnje i na nadmorske visine na kojima se podižu određene voćne vrste.Nije dobro podizanje malinjaka u ravnicama, gde nema nagiba parcela i provetravanja.Zbog toga su Ivanje, Velika Župa i Zalug nepovoljni za podizanje zasada maline jer u zemljištu ima mnogo peska pa koren ne može da ishrani biljku, a upravo je ovde dosta malinjaka. U malinjacima koji su podignuti na srednjim i višim nadmorskim visinama trenutno stanje je malo bolje nego u zasadima u nižim predelima, ali i tu zavisi dosta od  kvaliteta sadnog materijala i starosti zasada," kaže Hamzić.

Zasadi podignuti u nižim predelima, bliže Limu, u puno su lošijem stanju

Ekspanzija malinarstva u Prijepolju pre pet godina 

A malina i malinarstvo u Prijepolju imali su dobru perspektivu. Ekspanziju su doživeli pre pet, šest godne, a pored seoskih gazdinstava, zbog dobre otkupne cene i zarade malinu su počeli da sade i oni koji se nikada pre nisu bavili poljoprivredom. Otvoreno je i nekoliko hladnjača, pa je malinarstvo ubrzo postalo glavna poljoprivredna grana koja je ovoj opštini u jugozapadnoj Srbiji donosila godišnji prihod od 5,5 miliona evra. 

Na žalost, trenutna situacija je daleko od idilične. Lane je ovde ubrano oko 5.000 tona maline, a  prve procene govore da ove neće biti više od 3.000 tona roda. Upućeni kažu da bolest zasada nije za to jedini krivac.

"Zbog pada otkupne cene, mnogi su digli ruke od proizvodnje i to uglavnom oni koji su računajući na dobru zaradu podizali malinjake i na po nekoliko hektara. Danas je širom prijepoljskog kraja dosta zapuštenih zasada, a zbog sveoukupne situacije u ovoj oblasti bojim se da će ih biti još više", kaže Hamzić.

Malinari se udružili u Savez zapadne Srbije

Opstaće porodični malinjaci 

Prognoze za budućnost nisu baš optimistične, a prema njima opstaće uglavnom samo takozvani porodični malinjaci.

"To su oni malinjaci koji se prostiru na 15 do 30 ari i imaju  do 5.000 sadnica, a koje može da obradi jedna porodica uz neznatnu pomoć sa strane u vreme branja. Oni koji pod malinom imaju veće površine već su u problemu jer je sve teže naći radnike za radove u malinjaku", kaže Hamzić.


Tagovi

Uzgoj maline Cena maline Poljoprivrednici Malinjaci Ifet Hamzić Voćari


Autor

Željko Dulanović

Željko Dulanović

Diplomirao na FPN. Tokom tri decenije koliko je u novinarstvu, bio je dopisnik mnogih nacionalnih medija. Omiljene teme su mu iz života meštana planinskih sela, a duboko veruje da nema raja bez zavičaja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi