Mušmula dobro podnosi hladnoću, posle smrzavanja još ukusnija: Zašto je konzumirati?

Zima je doba kada u organizam unosimo više voća nego obično kako bi se dodatno zaštitili od prehlade i gripa. Pravo je vreme da se mušmula nađe na vašem stolu. Među mlađima sigurno ima onih koji je nisu ni probali niti znaju kako izgleda.

Nema je u prodavnicama u prodaji, već samo na pijaci, ali i tu je ponuda slaba ili gotovo da je nema. Dakle, kupovina je moguća samo isključivo kod domaćina ili ko je srećnik pa je u šumi nađe kao samoniklu.

Potiče sa Kavkaza

Mušmula, Mespilus germanica, iz porodice Rosaceae je drvenasta voćka čije deblo, odnosno u prirodi kao grm, može narasti od 2 do 5 m visine. Ranije se brala samo u šumi dok se u poslednje vreme uzgaja kao stablo (kultivirana) koje može dostići od 4 do 5 m, a nekad i do 8 m visine.

Potiče sa Kavkaza, plodovi su sočni, zdravi, bogati mineralnim solima, pektinima, ugljenim hidratima i organskim kiselinama. Spada u vrstu jabučastog voća. Areal rasprostranjenosti je ogroman, jer se može gajiti na nadmorskoj visini i do 900 do 1.000 m. Nije osetljiva na hladnije dane ili niže temperature kao ostale voćne vrste podnosi temperaturu do -36^oC. Kako kasno cveta, otporna je, tačnije zaobilazi proljećne mrazeve, ne podnosi dugotrajnu sušu i visoku temperaturu iznad 33^oC. Visoka temperatura joj može naštetiti ili čak dovesti do sušenja i potpunog propadanja.

Ukoliko se planira sadnja na većoj površini preporuka je da se ona obavi u jesen kad je veći broj primljenih sadnica, ako se sadi manji broj, nekoliko stabala, sadnja se može obaviti i u rano proleće, pa čak i zimi kad nema snežnog pokrivača.

Nakon tri ili četiri godine posle sadnje, ulazi u potpunu rodnost kad počinje da rađa obilno svake godine. Ova voćna vrsta ima najduži period od cvetanja do same berbe od 180 do 190 dana. Ako je kalemljena na beli glog ili oskorušu u punoj rodnosti daje i do 150 kg.

Posle smrzavanja plodovi su ukusniji

Plodovi mušmule uglavnom se koriste u svežem stanju, ali i za preradu, najčešće za pravljenje marmalade, sokova i likera. Sazreva od polovine oktobra do kraja decembra, što zavisi od sorte, vremena berbe i načina čuvanja. Ukus im je kiselkasto - slatkast.

Posle smrzavanja plodovi postaju ukusniji za jelo jer gube oporost. Iz tog razloga se često beru nakon mraza jer tad plod poprima bolji ukus i bolje i brže sazreva. Ako se bere ranije potrebno ju je skladištiti na tamno, hladno i prozračno mesto kako bi omekšala i dozrela.

Kako se mušmula relativno kratko uzgaja kao kultivar ima svega 40 do 50 sorti od kojih se u proizvodnji nalazi samo desetak. Sorte se međusobno razlikuju po krupnoći i obliku ploda, imaju li semenke ili ne, kao i prema dužini sazrevanja.

Prema krupnoći ploda dele se na: sitnoplodne i krupnoplodne, a po obliku ploda jele se na: mušmule jabučastog i mušmule kruškastog oblika.

Pomaže kod urinarnih tegoba

Iz godine u godinu raste znatiželja za mušmulom, pa joj je i potražnja sve veća. Ove godine, tačnije na jesen, potražnja za sadnicama ove voćne vrste naročito je izraženija nego ranije. Razlog tome je što se sve više vraćamo tradicionalnoj, zdravoj ishrani i posežemo za autohtonim vrstama. Da se razumemo, nema neki zavodljiv, poseban ukus, ali je mnogo bogata vitaminima i mineralima koji blagotvorno deluju na organizam.

Preporučuje osobama koje imaju probleme sa bubrezima i jetrom. Čaj od lista mušmule je dobar za kontrolu dijabetesa jer reguliše nivo šećera u krvi kao i nivo holesterola. I pored dobrih osobina vrlo malo se se koristi u ishrani.

Mušmule berite posle prvog mraza: Čaj od plodova leči impotenciju i deluje antiinflamatorno?

Potpuno zreo plod ovog voća veoma je hranljiv, sadrži saharozu, vitamin C, vitamin B1, vitamin B2, pektin, minerale kao što su: kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum, koji utiču i jačaju imunološki sistem. Veruje se da semenke mušmule pomažu izbacivanju peska iz mokraćne bešike i bubrega.

Ekstrakt lišća mušmule se koristi za lečenje infekcija grla i usne duplje. Reguliše varenje i koristi se kao sredstvo protiv zatvora i nadimanja stomaka. Jača kožu, nerve, leči upalu creva, dobra je u borbi protiv gihta.