Rogač šljive
19.02.2024. 09:00

Na koji način suzbiti rogača šljive?

Pojava rogača je dok su plodovi još uvek zeleni, a boja tih povećanih plodova je sivkastozelena.

Foto: Wikimedia commons/Donald Hobern

937

Rogač šljive je vrlo rasprostranjena bolest, ali se ne javlja svake godine. Pojedinih godina napad prouzrokovača ove bolesti je vrlo jak, pa tako su i štete veće. Inače, bolest je vrlo upadljiva. Oboleli zeleni plodovi brže rastu, pa zadebljaju, produže se i ukrive.

Pojava rogača je dok su plodovi još uvek zeleni, a boja tih povećanih plodova je sivkastozelena. Meso je krto i lomljivo, a koštica ploda je često zakržljala. Kasnije se "rogači" osuše i pocrne, te većina otpadne, ali neki ostanu - viseći u krošnji. Može ih napasti i monilija.

Redovna je pojava u ekstenzivnijim zasadima

Na stablu se uočava, uz plodove normalnog oblika i veličine, veći broj veoma produženih, iskrivljenih plodova, znatno većih, oblika sličnog pasulju, odnosno rogaču.

Napad prouzrokovača ove bolesti nije redovan, ali pojedinih godina može biti veoma jak. Redovnija je pojava rogača šljive u ekstenzivnijim zasadima šljive. Zaraženi plodovi pocrne i osuše se ili otpadnu rano, a berba može biti i uništena. Na obolelim plodovima se razvija bela prevlaka - spore - koje padnu na koru mladara i prezime, te u proleće vrše zarazu zametnutih plodova. Spore prezimljavaju i ispod ljuspica pupoljaka.

Ako se radi o nekoliko stabala treba rogače skinuti, ali pre nego što ih pokrije bela prevlaka (da gljiva opet ne pređe na koru). Tamo gde se rogač često javlja vrši se plavo prskanje šljiva neposredno pre kretanja vegetacije (ispred pupoljanja). Može se koristiti bordovska čorba (2 - 3%), te fabrički preparati na bazi bakarnih aktivnih materija.

Suzbijanje bolesti

U praksi, najčešće se sa suzbijanjem ostalih bolesti šljive u vreme kraj bubrenja pupoljaka, ljuspice pupoljaka odvojene, svetlozeleni pupoljci, izvodi zaštita. Preporuka je da voćari u cilju redukcije infektivnog potencijala ekonomski značajnog patogena (Taphrina pruni), izvrše preventivni tretman nekim od preparata na bazi aktivnih materija:

Cu iz bakar-hidroksida 0,5 do jedan odsto;
Cu iz bakar-sulfata jedan do 1,5 odsto;
Cu iz bakar-oksihlorida 0,75 odsto;
Cu iz bakar sulfata 0,2 - 0,35 do ("kretanje" pupoljaka) ili kombinacijom:
Bakarni-oksihlorid (0,75 odsto) uz dodatak mineralnog ulja (dva do tri odsto);

Na tržištu postoje i gotovi preparati na bazi parafinskog (mineralnog) ulja i bakra.

Prvo prskanje iza cvetanja (organski fungicidi: a.m. mankozeb, u koncentraciji 0,2 - 0,25 odsto (MBT 3), ukoliko se nađe na tržištu i aktivne materije kaptan u koncentraciji 0,2 - 0,3 odsto (MBT 3), koje suzbijaju plamenjaču), deluju i na prouzrokovača ove bolesti. Mogu se koristiti i preparati na bazi cirama i metirama.

Crna i žuta šljivina osa mogu da ugroze 90% ploda

Često se ovo prskanje kombinuje sa suzbijanjem šljivinih osica (Hoplocampa vrste).

_{Naslovna fotografija podleže licenci Flickr pod brojem cc-by-2.0.}

Tagovi

Rogač šljive Rasprostranjenost Pojava bolesti Opis bolesti Prezimljavanje prouzrokovača Rogača Suzbijanje pre kretanja vegetacije Suzbijanje u vegetaciji

Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Stanko Nekić
pre 1 nedelju

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo

Na koji način suzbiti rogača šljive?

Redovna je pojava u ekstenzivnijim zasadima

Suzbijanje bolesti

Izdvojeni tekstovi

KLUB