Najbolje sorte za organsku proizvodnju jabučastog voća

Gajenje jabučastih voćaka po tipu organske proizvodnje je izuzetno složen proces koji zahteva posebno praćenje pojave prouzrokovača bolesti i štetočina. Zbog toga se preduzuma čitav niz preventivnih mera koje olakšavaju organsku proizvodnju jabučastog voća. Ovde veliku ulogu ima izbor sorti jabučastih voćaka, otpornih na najznačajnije prouzrokovače bolesti i štetočine.

Sorte jabuke 

Krstovača sazreva krajem septembra i početkom oktobra. Ima srednje krupan do krupan plod nepravilnog oblika, sa sunčane strane prekriven dopunskom crvenom bojom i po celoj površini posut belim lenticelama. Otporna je prema raznim bolestima. Retko strada od čađave krastavosti, a simptomi se pojavljuju uglavnom na listu. Veoma je bujna i alternativno (naizmenično) rađa. Plodovi, izloženi vetru, opadaju.

Šumatovka rađa redovno i obilno. Sazreva krajem oktobra, dobro se čuva u običnim uslovima, a plodovi su dobri za upotrebu u svežem stanju tek u januaru. Plod je sitan, svetlo do tamnocrvene pokrovne boje, kiselo-slatkog ukusa i prijatne arome. Otporna je prema bolestima i dobro podnosi oštre zime, sušu i jake vetrove.

Organska proizvodnja jabuka: Od zasada do postavljanja košnica u voćnjaku

Senabija se bere u prvoj polovini oktobra. Srednje bujna do bujna, uspravnih grana i uske krošnje u mladosti, koja se kasnije otvara. Veoma kasno cveta, pa ne strada od mrazeva. Alternativno (naizmenično) rađa u ekstenzivnim uslovima. Plod je srednje krupan, zelene osnovne boje pokožice koja je na sunčanoj strani prekrivena bledim rumenilom. Slatkog je ukusa i nedovoljno sočna. Tolerantna je prema čađavoj krastavosti i jabučnom smotavcu.

Nove sorte otporne na parazite

Oplemenjivački rad na jabučastim voćnim vrstama kreće se u pravcu stvaranja sorti otpornih na parazite, kod jabuke pre svega na čađavu krastavost i pepelnicu, a kod kruške na bakterioznu plamenjaču. Danas je proizvođačima voća na raspolaganju veliki broj otpornih sorti koje se ujedno odlikuju i visokim kvalitetom ploda.

PRI program oplemenjivanja jabuke (SAD) od 1945. godine radi na stvaranju sorti otpornih prema čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis). Do danas su izdvojene 44 napredne selekcije, od kojih su najuspešnije: Prima, Priscilla, Jonafree, Williams Pride, Enterprise, Gold Rush i Primiera. U našoj zemlji sorta Prima zaslužuje punu pažnju za gajenje u brdsko-planinskim područjima, gde kasnije sazreva i daje odličan kvalitet plodova.

Koji su ključni faktori za uspešnu organsku proizvodnju voća?

Kao rezultat dugogodišnjeg rada bračnog para Fišer, u Drezdenu Nemačkoj stvoren je niz tzv. re-sorti, koje se, osim različitim stepenom otpornosti prema najvažnijim patogenima, odlikuju visokim prinosom i kvalitetom ploda. Sorte remo, revena i reanda otporne su prema prouzrokovaču čađave krastavosti, pepelnice i plamenjače.

Francuska sorta florina (Querina), pored otpornosti prema čađavoj krastavosti i tolerantnosti na pepelnicu, praktično je otporna prema bakterioznoj plamenjači (Erwinia amylovora). Bere se polovinom septembra i karakteriše se tamnom, ljubičastom dopunskom bojom pokožice i dobrim organoleptičkim osobinama. Sklona je alternativnom (naizmeničnom) rađanju, pa se preporučuje proređivanje plodova.

Evropske sorte za organsku proizvodnju

Pogodna za proizvodnju biološki vredne hrane je i češka sorta jabuke topaz, atraktivnog ploda, prekrivenog prugastom svetlocrvenom bojom. Sazreva oko nedelju dana pre zlatnog delišesa, rađa redovno i obilno i tolerantna je prema najznačajnijim gljivičnim bolestima.

Iz Italije (Trento) vode poreklo sorte golden orindž, otporna prema čađavoj krastavosti i osetljiva prema pepelnici, i brina, otporna prema čađavoj krastavosti i malo osetljiva prema pepelnici. Golden orindž je sorta dobre i redovne rodnosti. Bere se nedelju dana posle zlatnog delišesa (krajem septembra). Zelenožuta osnovna boja pokožice prekrivena je crvenonarandžastim rumenilom na oko 20 odsto površine, što plodove čini veoma atraktivnim.

U Evropi, u organskoj proizvodnji se pod površinama najviše nalaze sledeće otporne sorte jabuka: topaz, modi, goldraš, arijana, opal i krimson krisp.

Sorte kruške

Na manjim površinama i za zasnivanje organskih voćnjaka za proizvodnju zdravstveno ispravnih plodova kruške, treba birati domaće sorte s izraženom otpornošću prema pojedinim bolestima, štetočinama i nepovoljnim uslovima sredine kao što su lubeničarka, pšeničarka, ječmenka, karamanka, turšijara, jeribasma ili introdukovane otporne sorte (Harou dilajt i Harvest kvin koje plodove donose u leto; Konkord i Fetelova i koje sazrevaju u prvoj polovini septembra i Boskova bočica, koja je zimskog vremena zrenja i potrošnje). Ulaze u obzir i David, Uta i Thimo.  

U veoma homogenom italijanskom sortimentu mesto nalaze nove sorte, otporne na bakterioznu plamenjaču, kao što su veoma rana sorta boem i rane jesenje sorte aida i harou svit. Od sorti krušaka kasnijeg vremena sazrevanja kao otpornije su se pokazale aleksandar lukas, druardova, dilova, hardenpontova, kaluđerka, pakhams trijumf i kiferov sejanac. Kiferov sejanac je jedna od retkih sorti kruške koja je izuzetno prilagodljiva ekološkim uslovima i otporna prema bakterioznoj plamenjači, krastavosti plodova i kruškinoj buvi.

Koje sorte dunje se preporučuju?

Dunja je voćka toplijeg podneblja i s uspehom se može gajiti do 700 metara nadmorske visine. Plodovi se obično koriste za preradu u slatko, kompote i rakiju. Uz veoma malo rezidbe moguće je formirati poluslobodnu okruglastu krunu koju je, radi redovne rodnosti, neophodno redovno obnavljati.

Za organske zasade preporučuju se sorte koje su otpornije na bakterioznu plamenjaču, a to su Šampion, Trijumf, Hemus i Asenica. Ostale sorte: Morava, Leskovačka i Vranjska (oprašivač).

Holandska krupna i domaća mušmula

Mušmula (Mespilus germanica L.) je pogodna, jer se može kalemiti na dunju, pa ima mali habitus, lep i zdrav list i vrlo ukusne plodove kad ugnjili, posle prvih mrazeva. Nije zahtevna u pogledu agroekoloških uslova, uspeva i pod delimičnom senkom, a zbog kasnog vremena cvetanja dosta je otporna na pozne prolećne mrazeve.

Pogotovo je interesantno to što bi se mogla gajiti kalemljena na glog na slatinastim zemljištima kojih u Vojvodini ima dosta. Od sorti se preporučuju Holandska krupna, Domaća mušmula i selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu - Rasna.