Organska proizvodnja jabuka: Od zasada do postavljanja košnica u voćnjaku

Organska poljoprivreda predstavlja sistem ekološkog upravljanja čiji je cilj postići ekološku ravnotežu i balansiranu životnu sredinu u kojoj postoji bogatstvo kako biljnih tako i životinjskih vrsta. Samo raznovrsnošću biljnih i životinjskih vrsta doprinosimo tome da organska poljopriveda bude održiv sistem.

Prvi i nezaobilazni uslov za gajenje organske jabuke je njena otpornost, odnosno manja osetljivost prema ekološkim faktorima. Gajenje sorti jabuka koje su otpornije ima višestruki značaj, kako sa ekološkog tako i sa ekonomskog aspekta.

Zasadi autohtonih sorti doprinose očuvanju biodiverziteta. Pored mogućnosti prodaje u svežem stanju, plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu.

Otvorena najveća plantaža organskih jabuka u Srbiji

Po obodima voćnjaka zasejati biljke koje cvetaju u dugom periodu

Oko organskih zasada treba da postoji više tipova životnih zajednica kao što su: šume, livade, rastinje. U standardima organske poljoprivrede postoji uslov da oko pet odsto površine parcele pod organskom poljoprivredom treba da bude netaknuta površina. Ona će samim tim imati ulogu da omogući razvoj i i umnožavanje korisnih insekata i drugih korisnih vrsta. Površine po obodima voćnjaka treba zasejati biljkama koje cvetaju u dugom periodu kao što su: facelija, heljda, neven, bela detelina. Najbolje je da se ovaj deo parcele ne kosi ili da se to uradi samo jednom godšnje kako bi se na taj način privukle ptice i insekti.

Uloga ptica u regulisanju brojnosti štetnih insekata i glodara je nemerljiva. Takođe, treba imati u vidu da je potrebno nekoliko godina za uspostavljanje ekološke ravnoteže u zasadu jabuke po organskim principima, s obzirom da je voćnjak jedan složen sistem i svaki zasad predstavlja poseban slučaj. Uspostavljanjem površina sa stalno cvetajućim biljkama povećava se brojnost insekata oprašivača jabuke, ali se u cilju sigurnije oplodnje može staviti i nekoliko košnica pčela u samom zasadu.

Hladne zime i bez snega mogu dovesti do velikih oštećenja jabuke

Što se zemljišta tiče ono treba da je srednje teško, ali sa dobrom drenažom. Vrednost pH zemljišta treba da je od 6 do 6,5. Svaki nedostak hraniva treba nadoknaditi pre početka pripreme zemljišta za zasnivanje zasada. Obavezno je pre zasnivanja zasada uzorkovati zemljište za agrohemijsku analizu, jer će se samo na taj način utvrditi kolika količina hraniva je neophodna, kako bi se gajeni usev pravilno i dobro razvijao.

Uzorkovanje treba izvršiti sa dva nivoa i to od 0 do 30 i od 30 do 60 cm. Ukoliko je potrebno poboljšati strukturu zemljišta, onda se na parceli predviđenoj za zasad preporučuje gajenje bele deteline. Sadnice se mogu saditi u već zatravljenje trake u kojima se već nalazi bela detelina i smeša trava, a ove biljke mogu pokrivati i međuredni prostor između sadnica. Plodnost zemljišta se može popraviti humifikacijom, tj unošenjem stajnjaka, komposta i zelenišnim đubrenjem.

Klimatski faktori predstavljaju takođe jedan od veoma bitnih faktora prilikom zasnivanja zasada jabuke po organskim principima. Klima je određena parametrima kao što su: temperatura, padavine i svetlost. U cilju procene pogodnosti određenog područja potrebno je znati prosečne temperature za period od maja do septembra. Hladne zime sa izrazito niskim temperaturama i bez snega mogu dovesti do velikih oštećenja jabuke. Ovakve iznenadne promene izazivaju oštećenja drveta i cvetnih pupoljaka. Najveće rezerve vlage obezbeđuju duboka zemljišta sa visokim kapacitetom za vezivanje vlage, pojašnjava Vladimir Stanković iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS) iz Negotina. 

Kako prihraniti jabuke u organskoj proizvodnji

Prvi simptomi nedostatka vode su uvijanje lišća

Potrebe za vodom u toku vegetacije rastu sa porastom temperature. Nedostatak vode nepovoljno utiče na fiziološke procese. Prvi simptomi nedostatka vode su uvijanje lišća, ovi simptomi pokazuju da je biljci u najskorijem periodu potrebno zalivanje. Za proizvodnju kvalitetnih plodova jabuke potrebno je između 1.600 i 1.800 sati osunčanosti godišnje. Voćke su posebno osetljive na nedostatak svetlosti u dva perioda i to neposredno posle cvetanja (ovo može uzrokovati sitne plodove) i pre berbe kada nedostatak svetlosti utiče na razvoj plodova i obojenost ploda.