Uklonite stare, a ostavite dovoljan broj rodnih izdanaka za narednu godinu i zaštitite ih od bolesti i štetočina.
Malina, kao i svako voće, zahteva negu i nakon berbe. Mnogi uzgajivači ove voćne vrste greše jer posle obavljenog branja ne urade poslove od kojih im zavisi rod u sledećoj vegetaciji. To se uglavnom odnosi na prihranu biljaka i zaštitu od bolesti i štetočina. Kada je reč o sortama malina, najzastupljenije u našim krajevima su vilamet i miker. Poslovi u malinjacima sa ovim sortama, nakon berbe su isti.
Ključna aktivnost je rezidba. Trebalo bi da bude do zemlje i to izdanaka koji su doneli rod, kao i onih mladih koji mogu da narastu u slučaju većih padavina tokom leta odnosno nakon berbe. Poslednjih godina, leta su sve više vlažna i sa dosta padavina, što može da predstavlja problem voćarima zbog moguće retrovegetacije.
Podrazumeva se da se mladi izdanci iznesu iz voćnjaka i zapale. Po dužnom metru trebalo bi da se ostavi devet do deset njih, a u proleće naredne godine, odstraniti dva do tri izdanka, tako da bi za rod ostalo sedam do osam kod sorte vilamet, a pet do šest, kod sorte miker.
Izdanci koji se ostave u jesen trebalo bi da, ako je urađena dobra pomotehnika tokom vegetacije, narastu blizu ili iznad treće žice. Večito pitanje koje sebi postavljaju malinari je to da li ih vezati za žicu ili pustiti da padnu između redova i zavezati na proleće? Odgovor leži u veličini parcele. Proizvođači koji imaju veće površine, na primer jedan hektar i više, obično nemaju dovoljno vremena na proleće da zavežu ostavljene izdanke za poslednju žicu pa zato, mnogi od njih, to isto rade tokom rezidbe izrođenih mladara dok oni, koji imaju manje parcele, mogu to da urade i na proleće.
Istina je da će oni koji padnu na zemlju imati toplotnu izolaciju, ako bude bilo dovoljno snega tokom zime ali, u slučaju manjka padavina i češćih mrazeva, mogu da izmrznu na zemlji, što dovodi do manjeg roda. Ako je zavezan za žicu može da dođe do lomljenja vrhova, usled snežnih padavina, ukoliko stabljika ide iznad žice, međutim to je prihvatljiva šteta ako na preostalom delu stabljike ima dovoljan broj pupoljaka. Osim toga, lakše je rezati višak izdanaka u proleće, ako su uspravni, nego položeni na zemlji.
Generalno gledajući, bolje je da se izdanci pre zime zavežu za žicu jer, zbog sve češćih blagih zima, ne bi trebalo da bude veće opasnosti od izmrzavanja stabljika.
Takođe je važno pregledati sve biljke na prisustvo bolesti i štetočina. Osim prskanja bakarnim preparatima, kada opadne list, može da se odradi pre, tokom jeseni, i tretman nekim od insekticida protiv prezimljujućih formi malinine bube, prstenara, azijske voćne mušice i staklokrilca, a protiv bolesti, nekim od kontaktnih fungicida.
Protiv truleži korena malina, najznačajnije bolesti ovog voća, mnogi proizvođači rade tretman sa preparatom Ridomil, koji se posredstvom sistema za navodnjavanje, unosi u zemljište i smanjuje mogućnosti za pojavu bolesti u narednoj godini.
U novembru i decembru poželjno je da se obavi prihrana stajskim i mineralnim đubrivom sa više fosfora i kalijuma. Dokazano je da zgoreli stajnjak, u količini od 25 - 30 tona po hektaru, zaoran u zemlju, obezbeđuje kontinuitet visokih prinosa, bez obzira na rod u protekloj godini.
Tagovi
Autor
