Navodnjavanje lešnika: Voda može da udvostruči prinos

Lešnik je biljka o kojoj se sve više priča, jer potrebe konditorske industrije rastu. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano preko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

I u Šumadiji niču zasadi, te je povećana i potražnja za stručnim savetima. Lesku "bije glas" da je laka za gajenje, te je i to jedan od razloga zbog koga se poljoprivrednici odlučuju da je sade. Međutim, kako i svaka druga kultura i ona traži pažnju. Pre svega - vodu. 

Bez obzira što naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske i njoj treba odgovarajuća nega. Tim pre što je jedna neformalna anketa Centra za ruralni razvoj grada Kragujevca pokazala da je više ljudi iz grada zainteresovano za uzgoj lešnika, nego sa sela, koji znaju da rade i po osećaju.

Kalemljenje na mečjoj leski - pedantan, ali isplativ posao

Ne ostavljati mladu biljku bez vode

Jedna od važnih stavki je navodnjavanje. Danko Petrović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Kragujevca kaže da je navodnjavanje posebno bitno prilikom sadnje i u prvim godinama gajenja.

"Tokom dužih sušnih perioda mlade biljke je potrebno navodnjavati da bi se uspešno primile i dostigle vegetativnu masu. Dešava se, da se mlade biljke prime, a ukoliko se u toku suše ne navodnjavaju jednostavno se osuše," navodi Danko Petrović.

I tokom plodonošenja navodnjavanje je neophodna mera ako proizvođač želi stabilne i visoke prinose.

"Posebno je važno navodnjavanje u periodu porasta lisne mase i porasta ploda i jezgra. Navodnjavanje tokom juna meseca utiče na bolji porast i veličinu plodova, a tokom avgusta na težinu jezgra. Vreme navodnjavanja i količina vode zavise od starosti zasada, njegovog kondicionog stanja, tipa i strukture zemljišta, obrade, lokacije. Pravilnim rasporedom i dovoljnom količinom vode prinos leske može da se poveća i za 50 odsto," dodaje Petrović.

Berba, sušenje i čuvanje lešnika

Načini navodnjavanja

Leska može da se navodnjavanja na više načina. U praksi se primenjuje natapanje u činije, zalivanje u brazde, veštačka kiša, kao i podzemni i nadzemni sistem kap po kap.

"Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap, bilo podzemnim, bilo nadzemnim. Utrošak vode je manji, a efikasnost veća. Posebna prednost ovog načina navodnjavanja je mogućnost ishrane biljaka primenom vodootopivih mineralnih đubriva. Važna prednost ovog načina navodnjavanja je što se ostale agrotehničke mere mogu primenjivati istovremeno," navodi Petrović.

Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika i to uglavnom iz Turske. To je verovatno bio podatak koji je podstakao mnoge da se upuste u formiranje zasada. U Šumadiji je trenutno između 20 i 30 hektara pod leskom.