Neizvesna godina za dunju, problem - ervinija

Srbija je u Evropi, ako isključimo Tursku, zemlja sa najvećim površinama pod dunjom, i to više od 1.600-1.700 hektara. Međutim, orijentacija domaćih proizvođača usmerena je isključivo ka preradi odnosno proizvodnji rakije, saznajemo od profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenada Magazina.

Da se srpska dunja uzgaja pretežno za ovu namenu, potvrđuje i proizvođač Ranko Čabilovski iz Novog Sada čiji se voćnjaci pod ovom kulturom nalaze na površini od dva hektara u Plandištu u Banatu. Pre šest godina upustio se u ovu proizvodnju kada je zasadio prvi voćnjak, dok je nove zasade uveo pre godinu dana te sada ima ukupno 1.200 stabala. Za dunju se, kaže, odlučio zbog isplativosti proizvodnje.

Sa preradom su počeli kad je otkupljivač odbio da kupi neprskane dunje

"Za dunju sam se odlučio jer za sada ima najbolji odnos uloženog vremena i vrednosti koja se može ostvariti odnosno profit. Dunja je skupo voće i sa manjim prinosima može da se ostvari dobra zarada. Nema problema što se tiče kvaliteta, jer se ona svakako proizvodi za preradu gde nije neophodan vrhunski kvalitet i on i ne utiče toliko na cenu", ocenjuje Čabilovski.

Moguće 20 do 30 tona po hektaru

Plodove plasira malim destilerijama i pojednicima koji peku rakiju za svoje potrebe. Ove godine nada se zadovoljavajućem rodu. Trenutno je u njegovom voćnjaku, kaže, dobra situacija, očekuje 20 do 30 tona po hektaru, sa mrazem nije imao problema, ali ukazuje da najveću opasnost po ovo voće predstavlja bakteriozna plamenjača ervinija.

"Dunja je specifična voćna vrsta zato što kasnije cveta tako da gotovo nikad nema problema sa mrazem, ako dunja izmrzne onda je verovatno sve drugo od voća izmrzlo. Najveći problem kod dunje je bakteriozna plamenjača koja ume ponekad i da desetkuje prinose. Od te bolesti najviše zavisi rod. Ko se izbori sa tim, može da očekuje 20 do 30 tona po hektaru što je dobro. Za sada je kod mene dobra situacija."

Bakterije ekološki, a pouzdano štite dunju

Da je ervinija najveći neprijatelj dunje, smatra i Magazin i ističe da je to glavni razlog zašto neki voćari ne ulaze u proizvodnju dunje.

"U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada. Očekuje nas neizvesna godina, dosta smo izbegli oštećenja od mraza koja smo imali na drugim voćnim vrstama jer ona kasno cveta pa je to u ovom slučaju dobro", kaže Magazin.

Traži se plod koji zadovoljava prerađivačku industriju

Dodaje da se u poslednje vreme može primetiti da proizvođači pokušavaju da, uz promenu sortimenta, dođu do boljih rezultata i smanje problem sa ervinijom.

"Ipak, ko uspe da sačuva plodove od ervinije može jako dobro da proda plodove koji se lako beru, a tržište apsorbuje svu proizvedenu količinu. Ne traži se kvalitet da plod mora da bude savršenog izgleda, već plod koji može da zadovolji prerađivačku industriju", ističe naš sagovornik.

Plamenjača preti zasadima dunja u Srbiji!

Osim ervinije, problem kod ovog voća, dodaje, predstavlja neodgovarajući moment berbe i neadekvatno postupanje sa plodovima u periodu posle berbe do prerade.

"Proizvođači moraju da imaju u vidu da je kod dunje mnogo bolje obratiti plodove ranije i držati ih u hladnjači gde će dozreti jer tako mogu da dozru ujednačeno, da razviju aromu i da budu spremni za rakiju. Potrebno je pratiti temperaturu, nije isto da li pred berbu imamo visoke temperature ili hladno vreme, uslovi čuvanja plodova se u tom slučaju menjaju."

Osetljiva mlada stabla

Ističe da su pod većim rizikom mladi zasadi u koje, napominje, ervinija ne bi smela da uđe. Ukoliko do toga dođe, objašnjava, mlado stablo zaraženo ervinijom ima mnogo češća sušenja i problema u daljem razvoju.

"Savet je da se u mladim zasadima pupoljci zakidaju, da se sprovodi adekvatna zaštita, tako da kad stabla dovoljno ojačaju može dolaziti do zaraza sa ervinijom, ali će to mnogo manje dovoditi do sušenja stabala."

Vodeća - leskovačka dunja

Kada je u pitanju industrija prerade, Magazin ukazuje da se u tom segmentu pretežno traži leskovačka dunja.

"Leskovačka dunja je vodeća, a prati je vranjska. Kvalitet dunje koja se proizvede u Srbiji je dosta solidan."

Najveće površine pod ovim voćem, ukazuje Magazin, nalaze se u južnoj i centralnoj Srbiji i to pretežno u opštini Blace, Aleksandrovcu, Kraljevu, Prokuplju i Vranju, ali, dodaje, zastupljena je i u severnim predelima naše zemlje. Iako prinosi variraju od godine do godine, napominje da se beleži trend rasta.

Programeri se iz Beograda preselili na selo gde uzgajaju dunje i prave poslastice

"Možemo reći da je višegodišnji prosek otprilike 14.000 tona. Iako nemamo veliku orijentaicju ka izvozu dunje kao svežeg ploda, imamo izvoz voćnih rakija koji raste budući da je to naš specifičan proizvod koji se u malom broju može videti u svetu."

Ocenjuje da je cena dunje u Srbiji stabilna pozivajući se na činjenicu da nema velikog izbora i velikog drugog tržišta koje apsorbuje ili šalje dunju na naše tržište te, u smislu toga, ne očekuje drastične promene po pitanju cene ovog voća.