• Uzgoj voća
  • 19.10.2019. 12:00

Nenad Magazin: Za nove zasade voća treba sačekati bar do polovine novembra

"Još uvek ne treba kretati sa podizanjem novih zasada, iako miholjsko leto i topli vremenski uslovi odaju utisak da je sada idealan period za sadnju novih voćaka," poručuje Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta.

Foto: Bigstockphoto/travelview
  • 661
  • 67
  • 0

Iako vremenske prilike odgovaraju sadnji, Nenad Magazin podseća da sadnice još uvek nisu spremne da budu izvađene i posađene.

"Jako je toplo i ljudi se zavaraju misleći da je sada odlično vreme da zasade novi voćnjak. Koliko god su vremenske prilike možda na ruku tome, razlog zašto ne preporučujemo to, je što sadnice još uvek nisu završile odrvenjavanje kako treba i nisu ušle u period mirovanja. Tako da sa sadnjom treba sačekati najmanje do polovine novembra, a ako se ovakvo toplo vreme produži možda čak i kasnije“, naglašava Magazin.

Počnite na vreme sa jesenjom zaštitom voća

U ovom periodu neophodno uraditi jesenje zaštitne tretmane

Ono što dalje sledi jeste da, navodi naš sagovornik, proizvođači, kada opadne list, urade jesenje zaštitne tretmane. Preporuka je kod svih da pre opadanja lista urade odgovarajuće folijarne tretmane đubrivima kako bi stabla usvojila i deponovala rezerve određenih mineralnih materija i elemenata.

On navodi da trenutno ima puno zasada pogotovo koštičavog voća, koji su sada ili čak i pre mesec dana, u periodu napada bolesti, ostali bez lista. To ne bi trebalo da se desi, jer utiče na pripremu stabala za zimski period mirovanja, za njihovo preživljavanje preko zime i na kretanje prinosa i roda u idućoj godini.

"Ako uradimo pravovremeni jesenji tretman odgovarajućim preparatima možemo reći da smo zaštitili voćku do druge polovine zime kada se radi sledeći tretmani. Kod koštičavih voćnih vrsta imamo problem sa bakteriozama. Pogotovo ako se radi neka rana zimska rezidba i rane sporo zarastaju, a parazit, u ovom slučaju bakterije, to iskoriste i prodiru dublje u grane u debla i izazivaju probleme koji su brzo vidljivi ili su vidljivi kasnije," navodi Magazin.

Poručuje da je, u ovom periodu mirovanja, važno ne stvoriti povoljne uslove za razvoj bakterioza kod koštičavog voća do koje može doći ukoliko se rezidba uradi vrlo rano ili u niskim zimskim temperaturama. Preporučuje da je bolje uraditi rezidbu kasnije.

Navodi da se neretko dešava i pojava novih štetočina ističući da je jedna od najproblematičnijih stenica. "Imamo pojavu stenica koje su invazivna vrsta štetočine, to su takozvane smrdibube. One veliki problem stvaraju u voćarstvu, prave štetočine na plodovima, isisavaju plodove, nastaju vidljive štete koje utiču na pad kvaliteta plodova", objašnjava Magazin.

Kako bi se smanjile štetočine i bolesti, u svetu se dosta koristi upotreba pesticida. Međutim, Magazin objašnjava da treba upotrebu pesticida smanjiti što više i u borbi protiv bolesti - gajiti sorte koje su otporne, te na taj način smanjiti broj tretmana na najmanji mogući.

Kako zaštititi voćke od mraza i niskih temperatura

Gajiti sorte koje su otpornije na promenjene zimske uslove

Što se vremenskih uslova tiče, navodi da bi najidealnije za razvoj voćaka u toku zime bilo da zima ima početak, sredinu i kraj, što je u poslednjim godinama klimatskim promenama izmenjeno, te dodaje da se tome poljoprivrednici mogu prilagoditi jedino podizanjem novih zasada uz vođenje računa o lokalitetu.

"Gajiti one sorte koje su otpornije u smislu da kasnije cvetaju i koje imaju manji rizik od niskih temperatura. Što je nadmorska visina niža imamo veće mogućnosti za pojavu mrazeva u vreme cvetanja. Treba uvoditi i nove tehnologije proizvodnje u zaštićenom prostoru i nove tehnologije zaštite od mrazeva. Pored antifros sistema treba uvoditi i vetroturbine kao najefikasniju zaštitu od mrazeva koje Srbija još uvek nema," poručuje Magazin.

Po njegovom mišljenju, drugi problem sa kojim se susreću voćari je nedostatak odgovarajuće obučene i stručne radne snage za orezivanje voćnjaka.

"Period zimskog mirovanja je period kada se izvodi jedna od važnih operacija u voćarstvu, a to je rezidba. Problem sa kojim se proizvođači susreću je sve manji broj obučenih rezača i sve veća cena koštanja rezidbe. Znati orezivati je zanat, to nije nešto što je redovan fizički i sezonski posao. Vrlo je važno da rezidbu izvode stručni i obučeni ljudi koji dosta koštaju. Oni rano počnu da orezuju i njihov posao traje u toku cele zime i vrlo je važno da se rezidbi posveti pažnja, da bi se stiglo da se završi do kraja zime“, objašnjava Magazin.

On apeluje na voćare da se moraju prilagođavati toj situaciji i da se moraju okrenuti novim tehnologijama. "Treba koristiti makaze na struju, pneumatske makaza, mašine za rezidbu i druge tehnologije koje mogu smanjiti korišćenje radne snage i uraditi posao kako treba," poručuje Magazin.

Kako procenjuje, mali broj voćara u Srbiji je otvoren ka tome. Iako mašine ne mogu u potpunosti da zamene ljudsku radnu snagu, mogu da pomognu dosta, te oni koji uvedu bar makaze na struju za rezidbu olakšaće i ubrzaće znatno ceo proces, poručuje naš sagovornik.


Tagovi

Voćarstvo Zaštita voća u toku zime Nove zasade Štetočine Nenad Magazin


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi