Nepravedno zapostavljene: TOP 10 zanimljivosti o šljivama

Sezona je šljiva, pomalo zapostavljenog voća jer - treba isprobati svu onu egzotiku koja nas mami sa polica, pristiglu iz ko zna kojih delova sveta, čiji su plodovi putovali nedeljama i isto toliko bili u hladnjačama. 

Za to vreme naše domaće voće koje je možda egzotika za one sa drugog kraja sveta propada. Trune nepokupljena ispod stabala, zaobilazi se na pijacama, često nije ni malo zanimljivo deci i mladima. 

Ipak, šljive su vrlo zdrave, mogu se pripremiti na puno načina, slažu se sa slatkim i slanim jelima - pa neka na vašem jelovniku budu što ćešće. 

TOP pet kombinacija za pekmez od šljiva - s kojim se ukusima slažu?

Evo 10 zanimljivosti o šljivama 

Šljive su jedna od najstarijih kultivisanih voćnih vrsta i postoje zapisi o njihovom uzgoju već 2.000 godina pre nove ere u Kini. Danas se dele na dve glavne vrste - evropsku i japansku. 
Jedna šljiva može osigurati otprilike sedam do 14 odsto dnevnog unosa vitamina C, zavisno od veličine i sorte. U proseku, plod srednje veličine sadrži oko šest do devet mg vitamina C. Bogata je i vitaminima K i A, vlaknima i antioksidansima. 

Osim što pomažu probavi, posebno suve, u narodnoj medicini se koriste i za poboljšanje rada srca, jačanje imuniteta i regulaciju šećera u krvi. 
Dolaze u različitim bojama kožice, od rumeno ružičaste do tamno ljubičaste i svetlo žute do krvavo crvene. Što joj je meso crvenije, to je više antioksidansa koji su korisni u borbi protiv slobodnih radikala. 

Po boji njezine kožice se najčešće ne može proceniti zrelost. Najbolje je brati ih kada su glatke i na lagani dodir tek malo mekane. Ako su mekane oko peteljke, tada su već prezrele. Zrele stavite u frižider, a nezrele ostavite na sobnoj temperaturi da omekšaju. 
Poznate su po dugovečnosti svojih stabala, koja uz pravilnu negu mogu donositi plod više od 50 godina. 
Na svetu postoji više od 2.000 sorti šljiva. 

Osim zbog plodova, ponekad se uzgajaju i kao ukrasna stabla zbog svojih lepih cvetova u proleće.
U nekim kulturama simbolišu dugovečnost i otpornost zbog svoje sposobnosti da cvetaju čak i u hladnim uslovima.
Koriste se u pripremi džemova, pekmeza, kolača, pita, štrudli, knedli, a odlične su i kombinaciji sa slanim jelima. Mogu se dinstati, peći pa čak i staviti na roštilj i poslužiti uz meso.