Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Voćari i vinogradari
  • 23.05.2024. 14:00

Nestanak proleća i blage zime veliki izazov voćarima i vinogradarima. Kako zajedno prevazići prepreke?

Samo jedan od problema blagih zima je taj što uzrokuju nepovoljne uslove za mirovanje biljaka dok patogeni i insekti uspešno prezimljavaju i brzo se množe, što opet dovodi do problema.

Foto: Depositphotos/deyangeorgiev2
  • 143
  • 27
  • 0

U okviru 91. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, peti dan je pripao voćarima i vinogradarima. Osim domaćih, stigli su i predavači iz Poljske koji su predstavili benefite proizvođačkih organizacija i operativnih programa u sektoru voćarstva.

"Proizvođačka organizacija podrazumeva bilo koji entitet koji je kreiran od strane najmanje pet poljoprivrednika, nezavisno od sektora proizvodnje. Od početka do kraja proizvodnje kontrolisan je od strane samih proizvođača", pojašnjava ekspert EU iz Poljske David Ciupak.  

U našoj zemlji postoji takozvano "horizontalno" povezivanje proizvođača ko što je Udruženje malinara Srbije koje povezuje sve primarne proizvođače. Pomenuti model organizacija bi bio dobar primer kako "vertikalno" povezati sve učesnike prehrambenog lanca - od samih proizvođača, otkupljivača, distributera, ali i samih potrošača. U pitanju je jedan složen lanac koji se u EU pokazao kao odlična praksa koja nudi brojne benefite svim korisnicima ovakvog modela.

Koji su najveći izazovi? (foto: Lidija Pribelja) 

"Ovako se eliminiše kompeticija između samih proizvođača, ljudi moraju međusobno da sarađuju zarad brzog i efikasnog rešenja svih problema i postizanja istih ciljeva. Smanjuje se i broj posrednika na putu ka potrošačima", objašnjava poljski ekspert Jerzi Bogdanovic, dodajući da se na ovaj način postiže bolja otkupna cena, potpisivanje dugoročnih ugovora, niža cena transporta zbog većih količina, plaćanje robe unapred i ostale pogodnosti.

Primena biljnih regulatora

Zanimljivo je bilo predavanje "Biljni regulatori rasta u proizvodnji jabuke - kada i zašto ih primeniti" koje je održala profesorka Biserka Milić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Kako je napomenula, primena bioregulatora može biti efikasna u povećanju zametanja i prinosa nakon mraza, u slučaju kada se mraz javi u periodu od početka cvetanja, pa sve do precvetavanja.

"Dan pre ili dan nakon mraza (najkasnije pet dana) treba uraditi tretman bioregulatorima GA4+7 1,8% + BA 1,8%. Efikasan je do faze kada su plodovi prečnika 10mm. Uloga BA u formulaciji je da stimuliše rast plodova", otkriva ona.

Kako je dodala, tretmani bioregulatorima koriste se i za stimulaciju zametanja plodova, postizanje željenog oblika jabuka, pomažu kod rđaste prevlake, kao i kod kontrole vegetativnog porasta sadnica u voćnjaku.

O ekonomskom značaju zaštite jabuke govori i podatak da je ta voćna vrsta u Srbiji, posle šljive, najzastupljenija. Prosečna godišnja proizvodnja jabuke u Srbiji iznosi 300.000 tona.

Šta donose blage zime?

O tome kako se voćari suočavaju sa klimatskim promenama govorio je dr Darko Jevremović sa Instituta za voćarstvo u Čačku. Samo jedan od problema blagih zima je taj što uzrokuju nepovoljne uslove za mirovanje biljaka dok patogeni i insekti uspešno prezimljavaju i brzo se množe, što opet dovodi do problema. Nestanak proleća je takođe voćarima sve "bolnija tačka". Prelomni momenat hoće li uopšte biti roda ili ne su svakako rani mrazevi i kasni snegovi koji prave nepopravljive štete u zasadima.

"Svedoci smo sve ektremnijih letnjih temperatura i žega, što opet pravi velike štete plodovima, uzrokuje progorevanje listova i dodatno povećava potrebu biljaka za vodom. Posle žege uglavnom dolazi grad i oluje koji su, znate i sami, napravili ogromne štete, pre svega u Vojvodini", kaže čačanski stručnjak.

Kiša je pala, ali problemi nisu nestali: Kako vreme kroji prinose?

Ni prevelika količina padavina ne ide biljkama u korist, dodaje on, jer se tako guši korenov sistem i brže se razvijaju patogeni.

"Rešenja postoje i sastoje se u već primenjivanim agrotehničkim merama koje je potrebno modifikovati i prilagoditi zasadu i vremenskim uslovima."

Solarna elektrana na Fruškoj gori

Samoorganizacija slankamenskih voćara uz pomoć IPARD III programa rezultirala je solarnom elektranom na Fruškoj gori koja proizvodi struju za potrebe hladnjače ZZ "Voćar" iz Novog Slankamena. Ovo je jedinstveni projekat u Srbiji, njihova solarna elektrana proizvodi struju, a od aprila do juna im nije potrebna i prodaju je EPS- u. Čitav projekat bi sam sebe trebalo da otplati u narednih pet godina.

"Mi kao udruženje ne zarađujemo ništa od struje koju prozvodimo, jer IPARD III program to ne dozvoljava. U čitavu priču smo ušli kada smo videli da nam račun za struju iznosi i do dva miliona dinara. Moralo se nešto učiniti", kaže direktor zadruge Nikola Kotarac.

Kakvo nas leto čeka? Objavljena sezonska prognoza poznatog prognostičkog centra

Kraj sesije je pripao vinogradarima. Profesor Dragoslav Ivanišević sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta govorio je o održivom vinogradarstvu u našoj zemlji sa osvrtom na klimatske promene.

"Klimatske promene utiču tako da možemo kod nas da gajimo i neke toploljubive sorte koje do skoro nismo mogli, a da to bude uspešno i u zadovoljavajućim količinama", naglašava Ivanišević, dodajući da je Vlada Republike Srbije usvojila Program prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima za period od 2023. do 2030. godine.


Tagovi

Ipard III Proizvodnja Jabuke Organizacija Biljni regulatori rasta Solarni paneli Klimatske promene Vinogradarstvo Održivost


Autorka

Lidija Pribelja

Više [+]

Diplomirani biolog na Prirodno-matematičkom fakultetu, trenutno na master studijama botanike. Zaljubljenik u prirodu i uvek u potrazi za praktičnim i korisnim znanjima. Dopisnica iz Padine koja donosi nove i zanimljive priče iz južnog Banata.


Partner